Znalo se da poseduje veliko bogatstvo i da se bavi proizvodnjom kozmetike, a u ratnim vremenima naširoko se pisalo o njoj kao o velikom dobrotvoru. Međutim, nisu svi o Božen mislili u pozitivnom smislu. Tabori su bili dobrano podeljeni, a ona je imala i problem sa utajom poreza.
Šta je bilo tačno, ostalo je pitanje. Isto kao što je i posle njene smrti ostala misterija ko nasleđuje veliki imetak Božen Žumbor (više o tome pročitajte na OVOM linku).
Foto: Dušan Mišić
Prelistavajući novinski arhiv "Borbe", naleteli smo na jedan članak koji o Božen govori u hvalospevima, a pruža i nekoliko interesantnih podataka o životu Žumborove.
"Ona je Holanđanka mađarsko-hrvatskog porekla, a obožava Srbe. Divi se planini Zlatibor, a uživa u srpskim običajima. Pre četiri godine krstila se u manastiru Ostrog i prešla u pravoslavnu veru. Otkada je NATO napao Jugoslaviju siromašni, izbeglice i socijalno ugroženi počeli su da je slave kao srpsku junakinju jer je do sada u nekoliko bolnica i centara za nezbrinutu decu podelila na tone sapuna, šampona, soli za umorne noge, kapsula belog luka za stare, sokova.
Energična, uporna i gotovo uvek nasmejana, Božen kaže da je srećna u Beogradu već godinama. Da može da bira drugi život, opet bi bila u Srbiji.
Foto: Arhiv Borbe
Na pitanje zašto je od brojnih evropskih gradova izabrala baš Beograd, Božen kaže da je to uradila sudbina i to baš na Zlatiboru.
- Početkom osamdesetih u društvu nekih prijatelja našla sam se na ovoj planini sasvim slučajno. A onda se ispostavilo da je Zlatibor mesto koje sam zamišljala u svojim snovima. U nekoj drugoj zemlji trebalo bi da pređam hiljade kilometara da bih spojila sve ono što se nalazi na ovoj planini. Posebno ljudi! Toliko optimizma, temperamenta, humora, upornosti, lepote i duhovne i fizičke, nigde ranije nisam videla – objašnjava Božen.
- Potpuno mi je normalno da u ovakvoj situaciji pomognem ugroženima koliko to mogu jer volim ljude i verujem im, iako sam se mnogo puta opekla zbog toga. Ali ja jako verujem da je Bog na strani dobrih ljudi, zato sam i prešla u pravoslavnu veru. Imala sam i još imam takav osećaj i potpuno sam mu se prepustila.
Božen kaže da je u ovoj opštoj nesreći koliko-toliko čini srećnom što može da pomogne ljudima u nevolji, a posebno mališanima. Zato je pre rata bila često viđana u dečjim domovima, izbegličkim naseljima i domovima za stare.
Foto: Arhiv Novosti
- Da bi mogao da dobije ljubav, čovek mora i da je podari. Kakvo je zadovoljstvo imati ako ne delimo sa onima koji nemaju i kako da se radujem životu ako ne ublažim nečiju patnju – objašnjava Božen.
Iako je dosada nekoliko puta posetila ranjenike na VMA i siromašnu decu po raznim centrima u Srbiji, najupečatljiviji utisak su na nju ostavile izbeglice u kolektivnom centru u Rakovici.
- Mislim da nikada nisam videla da se neko više obradovao cigaretama od žena izbeglica koje su pre toga govorile da bi sve dale za jednu paklicu.
U svojoj nesebičnoj želji da pomogne drugima, Božen pomaže i pojedincima, a ne samo ustanovama. Pre nekoliko godina, dirnuta sudbinom slepog dečaka Nenada Nešovića, platila mu je operaciju očiju u Bostonu i boravak njegovim roditeljima. Dečaku je spasla život. To je učinilo, kaže, da se oseća božanstveno, a taj osećaj ne može da se plati."
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz najveće novinske arhive na ovim prostorima, štamparije Borbe, a ovaj članak je izašao u "Glasu" 17.5.1999. za vreme NATO bombardovanja. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
