U ovom terorističkom napadu 13. jula 1968. poginula je jedna osoba, a 76 njih je povređeno. Najteže studentkinja Magdalena Novaković koja je ostala bez obe noge. 

Krvava večernja projekcija

Te večeri publika je došla da pogleda krimi film "Rififi u Panami". Sa pažnjom su pratili radnju kada je, tačno u 21:05 časova, došlo do ekplozije. Na licu mesta poginuo je Savo Čučurević dok je među povređenim i prestrašenim gledaocima zavladala panika.

U prvi mah nikome nije bilo jasno šta se zapravo dogodilo. Ubrzo je bilo jasno da se radilo o planiranom napadu, ali organi reda nisu znali ko stoji iza svega.

Zapravo, tempiranu eksplozivnu napravu postavio je Miljenko Hrkač, tada još maloletni tesar iz mesta Mokro u Hrvatskoj. U sklapanju paklene mašine pomogao mu je Ante Penavić, a obojica su, kao članovi ratoborne emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) iz Štutgarta, napad izveli kako bi "uništili SFRJ i obnovili Hrvatsku kao nezavisnu državu" za šta se ova organizacija zalagala.

Ohrabreni uspehom terorističkog akta, Hrkač i Penavić se dva meseca kasnije ponovo vraćaju u Beograd. Ovoga puta bombu su postavili u garderobi na železničkoj stanici, a u ovom napadu ranjeno je 14 osoba.

Istraga i potraga za teroristima

Službe bezbednosti prevrnule su svaki kamen tražeći odgovorne. Saslušani su pripadnici ustaške emigracije i ime Miljenka Hrkača se pojavilo. Osumnjičeni je uhapšen oktobra 1969, a klupko zavere je počelo da se odmotava.

Utvrđeno je kako se Hrkač, godinu dana ranije, upravo preko svog saučesnika Penavića, povezao sa HRB. Odmah je poslat na obuku u jednom starom bunkeru kod Maribora gde je prošao kroz brzi kurs rukovanja bombama. Potom je prebačen u Štutgart gde je završio obuku za diverzante.

Poslati na zadatak

Nakon drila Hrkač i Penavić bivaju poslati na misiju u Beograd. Stečeno znanje primenili su za pravljenje tempirane bombe sa satnim mehanizmom i čeličnim glerima.

Kobnog dana, poslednje pripreme teroristi obavljaju u parku kod hotela "Moskva". Bombu povezuju sa baterijama i okidačem, a potom Hrkač ulazi u bioskop, postavlja je između sedišta i naslona na sedište broj 16, a zatim mirno sedi i gleda film.

Tačno u 21h Hrkač napušta bioskop "20. oktobar", a nekoliko minuta kasnije salom se prolomila detonacija.

Teroristički dvojac, koristeći nastalu paniku, odmah napušta zemlju. Kako je Hrkač kasnije priznao, nekoliko nedelja kasnije podneo je izveštaj Ivanu i Niku Kovačiću, liderima HRB, a za izvršeni napad dobio je 2.500 nemačkih maraka.

U međuvremenu on i Penavić dobijaju novi zadatak, pa se vraćaju u Beograd sa pet mina.

Sutradan, jedan sat iza ponoći, u parkiću pored same železničke stanice, prema oprobanom receptu njih dvojica, povezuju paklenu napravu napravljenu od tri mine, sa satnim mehanizmom i kriju je u jednoj torbi. Penavić torbu potom uzima, odnosi u garderobu na stanici i ostavlja, a zatim obojica odlaze u Zemun.

Ponovo je eksplozija zatresla Beograd. Srećnom, ovog puta niko nije poginuo.

Nakon ovog napada istražni organi ubrzo hapse osumnjičene, a potom je usledilo suđenje.

Najteža kazna 

Posle trećeg suđenja u decembru 1975. koje je trajalo četiri dana. Pravosnažna smrtna presuda je objavljena 23. decembra u četiri sata ujutru, Hrkač je streljan u krugu Centralnog zatvora u Beogradu.

Ni jedan mediji nije objavio vest o izvršenju ove smrtne presude.

(Ivan Radojičić)

 

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".