Ovako je pre godinu dana u razgovoru za "Novosti" pričao pukovnik Vladan Plemić, tada zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, koji sa ponosom ističe da je srpski vatrogasac među najboljima u svetu.
Pre nekoliko dana, ovaj hrabri i plemeniti čovek otišao je u zasluženu penziju. Nakon 35 godina radnog staža i bezbroj kritičnih situacija, pred završetak radne karijere, oprostio se od svog zanimanja emotivnom porukom:
Foto: Fejsbuk/printskrin
- Poslednji dan profesionalne karijere. Drage moje kolege vatrogasci, hvala vam na svim lepim trenucima koje smo proveli zajedno. Iskreno, radio sam posao koji volim, sa ljudima koje volim. Izvinite ako sam nekada nekog povredio. Svima vama koji se bavite ovim poslom želim da se uvek vraćate vašim porodicama i da dočekate penziju. Ostaćete u mom srcu dok sam živ. A, sad adio - oprostio se Plemić na Fejsbuku.
Ovaj neustrašivi vatrogasac sa svojim timom dokazao se nebrojeno puta. O tome svedoče i priznanja iz Grčke, gde su čak tri puta bila angažovani u savladavanju vatrene stihije, koja je gutala sve pred sobom. Dva puta je sa kolegama priskakao u pomoć grčkim vatrogascima gašeći požar na Hilandaru, a prošle godine su srpski vatrogasci bili angažovani i na ostrvu Evija.
Pročitajte još
- Na Eviju smo stigli kada su grčke kolege već bile na izmaku snage i svi su nas gledali nepoverljivo - prisećao se Plemić. - A mi, prepuni želje i ljubavi da im pomognemo, već prvog dana uleteli smo direktno u vatru. I uspeli smo da obuzdamo stihiju. U jednom trenutku dali su nam da rukovodimo celim sektorom. Narod nas je grlio i ljubio. Tih dana smo bili nerazdvojni, dok smo motrili da se slučajno neki novi plamen ne pojavi. A, kad smo odlazili, oni su plakali. A,i mi sa njima.
Ipak, slika žena, pa čak i novinara, koji se klečeći zahvaljuju srpskim spasiocima, zauvek se našim vatrogascima urezala u srce.
- Zajednički neprijatelj, vatra, uverio nas je koliko su naša dva naroda povezana - ističe Plemić. - To nas je dodatno motivisalo da izvučemo maksimum iz sebe, da tom narodu ublažimo patnju i strah, smanjimo štetu.
Ipak, kao jedan od najtežih trenutaka u karijeri pukovnik Plemić ističe požar u Fabrici viskoze u Loznici.
- Radilo se o eksplozivno opasnom materijalu u podzemnim rezervama - prisećao se ovaj vatrogasac. - Trebalo je sići u podrum i "snimiti" situaciju, jer se nije znalo kako će te materije da reaguju na sredstva za gašenje. Nas desetoro je odlučilo da se, na neki način, svesno žrtvuje. Prvi i jedini put sam tada osetio da treba da pozovem porodicu pre intervencije. Čuo sam se sa suprugom i decom. Onda smo ušli u podrum. Srećom, sve se dobro završilo.
Plemić sa velikim ponosom opisuje srpskog vatrogasca:
- Naš vatrogasac mora da bude školovan, da je fizički i psihički pripremljen, da poznaje fiziku i hemiju, da brzo razmišlja i hitro donosi odluku. Jer, dinamika požara nije svuda i uvek ista. Zavisi od mnogo faktora, počev od klime. Čak i globalne promene i njihov intenzitet, dovode i do promene taktike. Mi se zato brzo prilagođavamo datim uslovima.
Građanima Srbije, posebno vozačima, ovaj hrabri čovek poručuje i da, kad god vide vatrogasno vozilo koje žuri na intervenciju, sklone se u stranu, jer nekad samo od njihove brzine zavisi nečiji život! I ne samo to. Svuda u svetu vatrogasci su heroji današnjice. Oni pri svakoj intervenciji rizikuju svoj život i nikada ne znaju da li će se vratiti kući.
Jedan od njih je i Plemić, koji broji prve dane zaslužene penzije.
POMOĆ MAJKE BOŽIJE TROJERUČICE ISPRED HILANDARA
NA naše insistiranje, uz snebivanje, Vladan Plemić nam je pre godinu dana ispričao nesvakidašnji događaj sa Hilandara, koji se zbio 2012. godine, a koji mu se, kako ističe, urezao u srce i dušu. O njemu izuzetno retko govori:
- Pet dana borili smo se sa požarom, činilo se uzalud. Imali smo i podršku grčkih aviona, ali vatra je gutala sve redom, a plameni jezici su bili sve veći, iznad krošnji drveća. Vatra, koja je svakim trenom bila sve jača i gutala sve pred sobom, opasno se približavala manastirima. Bila je na kilometar od Hilandara. Oko podneva ugledali smo nadrealnu sliku. Pojavili su se monasi iz manastira. Stali su gotovo na samu liniju požara. U rukama su držali ikonu Majke Božije Trojeručice i obavili su moleban i litiju.
Nekoliko sati kasnije tamni oblaci nadvili su Hilandar. Jaka kiša i provala oblaka ugasili su požar.
