U daljem tekstu koristićemo novi kalendar jer ćemo se tako lakše uklapati u svakodnevni životni ciklus. Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom julijanskom kalendaru, ali se uz stari uvek navode i datumi novog radi praktičnosti i lakšeg snalaženja u svakodnevnom životu.
Pravoslavni kalendar za januar 2023. godine
- Prvi januar ćemo nastaviti sa postom koji se praktikuje uoči priprema za najradosniji hrišćanski praznik Rođenje Gospoda Isusa Hrista, Božić. Post inače prethodi svakom velikom prazniku pa tako i uoči Božića, ovog radosnog praznika kojim se proslavlja Rođenje Gospoda Isusa Hrista.
Ovom lepom prazniku prethodi i zanimljiv narodni običaj Materice, Detinjci i Oci. Tri nedelje uoči Božića posle Svete Liturgije kada ukućani dođu kući majke i očevi vezuju decu a ona im daju poklone ili obave neke kućne posliće. To su Detinjci. Sledeće nedelje su Materice, deca će vezivati majku, naravno simbolično, a da bi je odvezali ona će im darivati poklone. To su uglavnom neke sitnice.Tako i na dan kada se obeležavaju Oci deca će vezati Oca koji će im davati poklone. Oci padaju baš u nedelju, prvog januara što je lep početak godine koja je ispred nas. Ova tri praznika simbolizuju porodičnu povezanost i poštovanje, zajedništvo koje je uvek bilo jedna od bitnih odlika pravoslavne vere.
Foto: P. Milošević
- Sveti Ignjatije Bogonosac se proslavlja 2. januara. Mnogim vernicima to je slava a pošto je vreme posta i slava će biti posna što uključuje ribu ali ne i meso. Ovom slavom se započinje, može se možda reći slavski krug u 2023. godini. Slave bi trebalo obeležavati skromno i dostojanstveno bez pregršt hrane i pića jer je bitno toga dana setiti se sveca koji se proslavlja. Danas se ustalio i običaj da se na slave nose pokloni, što je nepotrebno, važno je otići čista srca, odneti flašu vina i čokoladicu za decu. Proslavlja se svetitelj a ne onaj koji donosi poklone.
Sveti Ignjatije Bogonosac je bio dete kada je Gospod Isus Hristos živeo na zemlji. U nekom trenutku Isus Hristos je malog Ignjatija uzeo u ruke, zagrlio ga i rekao onu čuvenu rečenicu… ako ne budete kao deca nećete ući u Carstvo nebesko… Tako dobi ime Bogonosac jer ga je Gospod nosio u rukama. Stasavši i naukom hrišćanskom obogaćen bi postavljen za episkopa Antiohijskog. Sveti Ignjatije je uveo prelepo antifonsko pevanje, naizmenično pevanje iz dve pevnice. Postradao je od cara Trojana.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Približava se vreme Božića, prvog od velikih hrišćanskih praznika. Rođenje Isusa Hrita podelilo je vreme na pre i posle Hrista. Zapravo da se Hristos nije rodio, ovaplotio kao čovek istovremeno ostajući i Bog, ne bi bilo ni ostalih postulata hrišćanstva, Vaskrsenja koje čoveka uvodi u večnost, Duhova idr.
- Već šestog januara počinje proslavljanje Rođenja Gospoda Isusa Hrista, Božić. Ovaj radosni praznik ima najviše primesa narodnih običaja koji se prožimaju sa crkveno liturgijskom praksom. Ovaj praznik proslavljaju svi vernici a često i ateisti, jer unosi lepo raspoloženje u porodicu, okuplja srodnike, prijatelje, komšije šireći pozitivno raspoloženje.
Šestog januara je Badnji dan i poslednji dan posta. Ovog dana se priprema riba za večeru, mesi se česnica i kolači, priprema pečenica i svi se raduju nadolazećem prazniku.
Foto: Profimedia
Za Božić se priprema pečenica – svinjsko pečenje i česnica koju svi znatiželjno isčekuju. To je umešen hleb u koji se stavi neka parica, nekada je to bio zlatnik ili srebrnjak a danas uglavnom simbolično se ubacuje neka parica. Ona se prethodno dobro iskuva i opere. Tokom Badnjeg dana se palio badnjak, mlado hrastovo drvo u dvorištu kuće. Danas se to dešava ispred crkava, a vernici se okupe oko vatre i svako doda po neku grančicu. U kuću se unosi tek po koja grančica zajedno sa slamom a uz buketić se dodaje i pšenica, glog, po neki orah. Sve to ima zanimljivu simboliku. Kada se grančice drveta zapale simbolizuju svetlost koju je Hristos doneo čoveku zagrevajući mu dušu svojom ljubavlju. Slama podseća na onu na kojoj je Gospod položen u Vitlejemskoj pećini po svom rođenju. Pšenica nagoveštava dobru žetvu, glog zdravlje. Iako podseća na paganski običaj donošenje badnjaka i ostali običaji za Božić nose ozbiljnu duhovnu poruku. Ali naravno to ne može da bude iznad liturgijskog života, samo je ukras ovog važnog praznika.
Foto: A. Stanković
- Na dan Božića 7. januara koji 2023. godine pada u subotu, porodica će biti u crkvi na Svetoj liturgiji, pričestiti se a kod kuće će dočekati položajnika, to je obično mlađa osoba a jako je važno da prva ulazi toga jutra u kuću i čestita praznik. Položajnik zapravo simbolizuje Anđele Božije koji su se javili u vitlejemskoj pećini pastirima i objaviše radostnu vest o rođenju Isusa Hrista. Za vreme božićnog ručka se lomi česnica, svaki ukućanin uzima parče a onaj koji dobije paricu u tom parčetu hleba biće, prema običaju, posebno srećan tokom te godine.
I pored ovih lepih običaja koje podrazumeva pravoslavni kalendar za 2023. godinu, najvažnije je posvetiti se molitvi, truditi se da se čovek pokaje, ispovedi i pričesti. Duhovnici podsećaju, ako se čovek tokom posta i pripreme za Boćić kao i druge praznike, makar oslobodi jednog greha može se reći da to vreme nije bilo uzaludno, već je ispunilo cilj, ugledanje na Hrista.
Foto: Profimedia
- U nedelju 8. januara je Sabor Presvete Bogorodice i nedelja Svetih Bogootaca.
- A 9. januara je slava mnogih porodica Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Ovaj svetitelj je bio prvi hrišćanin koji je postradao za Gospoda i otuda bi prozvan prvomučenikom. Pomagao je ljudima, činio mnoga čudesa. Međutim, kako je bio Jevrejin i svojim sunarodnicima govorio da su ubili Mesiju stekao je mnogo neprijatelja koji su ga oklevetali kod svojih starešina a ovi portiv Stefana pobuniše narod. Zbog tih laži bi uhapšen ali se tokom suđenja ne odreće svog mišljenja a pogledavši u nebo reče pristunima da vidi nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga. To razgnevi narod te ga ubiše kamenujući ga. Tako Stefan postade prvi mučenik koji postrada zbog svoje vere u Isusa Hrista.
- Nova godina, Obrezanje Gospodnje, Sveti Vasilije Veliki je 14. januara a ove godine je u subotu. Ovo je Nova godina koja se proslavlja po Julijanskom kalendaru pa se naziva još i Stara, Pravoslavna ili najčešće Srpska nova godina. Treba podsetiti da je hrišćanstvo nastalo u vremenu kada se u svetu vreme računalo po Julijanskom kalendaru. Po tom kalendaru su naravno ustanovljeni i svi crkveni praznici. A onda je u 14 veku papa Grigroije VIII izvršio reformu kalendara pa je taj novi kalendar nazvan Gregorijanski. Ovaj kalendar je bio prihvaćen u Kraljevini SHS ali ne i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako je došlo do razmimoilaženja u računanju vremena. Otuda i proslavljanje dve nove godine.
Foto: spc.rs
- Krstovdan se obeležava 18. januara, to je dan posta. Godine 326. desilo se da je carica Jelena, majka cara Konstantina odlučila da nađe Krst na kome je Hristos bio razapet. Krst je bio sakriven a po kazivanju jednog starca nalazio se ispod hrama boginje Venere. Carica naredi da se kopa i pronađoše na tom mestu tri Krsta. Ne znajući na kome je Gospod Isus Hristos razapet oni ovim krstovima dodirivaše jednog mrtvaca koga su pronosili tim putem. A kada ga dodirnuše Krstom na kome je bio Hristos razapet on ožive.
Foto: Vikipedija
- Bogojavljenje se praznuje 19. januara, ovaj praznik se veoma svečano obeležava. Ovim praznikom se obeležava događaj koji se zbio neposredno po krštenju Isusa Hrista u reci Jordanu. Nebesa su se otvorila a Sveti Duh u obliku golubice sišao je na Isusa Hrista dok se istvoremeno čuo glas sa neba: “Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Dakle, desilo se da se po prvi put Isus objavio svetu kao Bogočovek zato se ovaj praznik i naziva Bogojavljenje, jer se Bog javio čoveku. Na praznik Bogojavljenja u crkvi se na liturgiji dešava osvećenje vode. Bogojavljensku vodu verni uzimaju i nose svojim kućama pa je koriste tokom cele godine. Ona se ne kvari a verni je piju verujući da im pomaže u izlečenju duše i tela.
Foto: Ž. Knežević
- Praznik Svetog Jovana Krstitelja ili Jovanjdan se proslavlja u ponedeljak 20. januara. Sveti Jovan Krstitelj nazvan je još i Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji. Ovaj praznik se svečano proslavlja u mnogim crkvama posvećenim ovom svetitelju, slava je brojnih porodica. Slava je inače jedna od bitnih odlika pravoslavnih Srba. Toga dana se proslavlja svetitelj koji se smatra zaštitnikom porodice i kuće u kojoj se slava obeležava. Misli se da Srbi slave onog Svetiteja na čiji su dan njihovi preci primili Sveto Krštenje, te tako i naziv Krsna slava. Zato se slava obeležava svečano i dostojanstveno, uz skromnu trpezu i zajedništvo u porodici i sa gostima koji dolaze da čestitaju praznik. Nekoliko dana pred slavu sveštenik dolazi u kuću vernika koji slavi i osvećuje vodicu od koje će se napraviti slavski kolač. Slavski kolač simboliše Hrista koji je hleb života a tu je vino kojim se kolač preliva koje je simbol krvi koja je tekla iz Hristovih rana. Za slavu se sprema i slavsko žito koje je u hrišćanstvu simbol večnog života, smrti i vaskrsenja. Kada se žito poseje ono umire pa klija, iz njega se razvija novi klas i novi život. Na slavi je neophodna i sveća. Sve ovo vernik će odneti u crkvu uoči slave a sveštenik će prelomiti kolač, očitati molitve za zdravlje i blagostanje ukućana i gostiju.
Foto: Vikipedija
- U januaru, 27. u petak, proslavlja se Sveti Sava prvi srpski arhiepiskop, Savindan. To je i školska slava, ovaj dan je i slava brojnih porodica, udruženja, institucija.
Ukratko o životu Rastka, kasnije Svetog Save , koji se rodio 1169. kao najmlađi sin Stefana Nemanje velikog srpskog župana. Jednom prilikom na njihov dvor dođu monasi sa Svete Gore i kad kroz razgovor sazna da žive onako kako bi on želeo, mladi Rastko krete sa njima na Svetu Goru. Otac posla za njim poteru i saznade da je on u manastiru Svetog Pantelejmona. Da ga ne bi vratili na očev dvor on se zamonaši i tako ostade u manastiru. Umesto svetovnog imena Rastko dobi monaško Sava.
Foto: Vikipedija
Posle izvesnog vremena i Savin otac Stefan Nemanja u monaštvu Simeon zakaluđerio se u Studenici i otišao na Svetu Goru. Zanimljivo je da obično prvo otac prihvati monaški podvig a tek onda sin ali ovoga puta sin je bio taj koji je inspirisao oca da krene sinovljevim putem.
Do tada na Svetoj Gori nije bilo srpskog manastira ali grčki car dade odobrenje da se obnovi jedan porušeni manastir. Tako Srbi podigoše manastir Hilandar koji i do današnjeg dana svetli onima koji žele da hode putem Hristovih zapovesti.
Sveti Sava je na Svetoj Gori napisao Tipik Svetog Save, pravila ponašanja monaha, kao i Žitije svoga oca Prepodobnog Simeona.
Došavši kasnije u Srbiju podizao je crkve, učio narod veri i ponašanju u crkvi, podizao škole i bolnice. Godine 1219. dobio je autokefalnost, samostalnost Srpske pravosalvne crkve i postao njen prvi arhiepiskop.
Putovao je u Aleksandriju, Vavilon, Egipat, bio na Sinaju, Antiohiji a svuda je dočekivan s poštovanjem i srdačnošću. Na putu ka otadžbini razbole se i upokoji u Bugarskoj. Kasnije su mošti, telo Svetog Save prenete u Beograd ali su ga Turci, po nalogu Sinan paše, 1595. godine spalili.
Foto: ATA images
Na dan kada se proslavlja Sveti Sava održavaju se u njegovu čast brojne manifestacije na kojima se govori o životu Svetog Save i njegovom značaju za srpski narod.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
(dominomagazin)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
