Vlasnik ove mašine je bio Boža Radulović, sin beogradskog trgovca Vojina Radulovića. Završio je školu u švajcarskoj, ali i Vojnu akademiju sa činom potporučnika. Posao njegove porodice njega nije zanimao, ali je voleo da troši stečeni novac.

Nova igračka Radulovića ga je koštala 17 hiljada kruna, dok je dobra činovnička plata u to vreme iznosila tek hiljadu kruna. Mogao je za taj novac da podigne veliku kuću u gradu.

Od propratne opreme, Neselsdorfer tip B je došao u Srbiju sa instruktorom koji je vlasnika obučavao da vozi, ali i popravlja ovaj automobil. Radulović nije želeo da uči, pa je svog prijatelja zamolio da mu bude vozač.

 

 

Auto je krenuo uz Nemanjinu ulicu, a potom skrenuo u Ulicu Kneza Miloša ka Topčideru. Prvi put su građani Beograda gledali kako je kočija išla bez konja, a uz to i ispuštala veliku buku. Nazivali su mašinu ''sokoćalom'' i ''aždajom''.

Prvi problemi su bili sa benzinom. Kako nisu postojale pumpe, benzin se nabavljao isključivo u apotekama u malim količinama i bio je izuzetno skup. Usledili su još veći problemi. Tri godine nakon ove skupe investicije, Radulović je bankrotirao. Postoji anegdota iz tog vremena, kada je automobil stao kod Londona, prišao je jedan od prisutnih i rekao:

- Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu.

Foto: Vikipedija

 

NJegov šofer je bio uspešan upravo u toj profesiji. On je bio i lični šofer kralja Petra Prvog, a ovaj istorijski automobil je menjao vlasnik, došavši do Skoplja, gde mu se svaki trag gubi.

 

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".