Pošto su pismo osmislili učenici i sledbenici Ćirila i Metodija, upotreba Ćirilovog imena za označavanje ovog pisma predstavlja izraz odavanja počasti, a ne označavanje autorstva. Ime "ćirilica" često zbunjuje ljude koji nisu upoznati sa istorijom pisma, pošto ne identifikuje zemlju porekla (za razliku od "grčkog pisma").
Ove azbuke su mahom nastale na osnovu ruske, ali sa popriličnim razlikama, pogotovu kad su u pitanju kavkaski jezici. U centralnoj Aziji korišćenje ćirilice je postalo često predmet političkih sporova po raspadu Sovjetskog Saveza jer podseća na sovjetsku vlast. Određeni broj jezika je umesto ćirilice počeo da koristi druga pisma.
U raskoraku između svog istorijskog vrhunca i etapnog cepanja mongolskog carstva, vaakum moći u dalekoj Aziji iskoristili su Rusi. Ovajanjem dalekih predela, Rusko carstvo nije širilo samo svoje granice već i verski i kulturni uticaj na narode sa kojima su dolazili u kontakt. Iako pomalo nestvarno zvuči, mongolski narod koliko god imao imao grandioznu moć u istoriji, tokom 18. i 19. veka vratio se u okvire matičnog etničkog prostora.
Iako je sam bio nepismen, DŽingis Kan je pisanu reč doneo u Mongoliju u 13. veku, pozajmivši pismo od Ujugura, koji su ga pre toga preuzeli od persijskih naroda. Mongolija je na kratko uvela latinično pismo tridesetih godina 20. veka, ali ju je četrdesetih zamenila ćirilicom, dodavši slova "Ө" i "ү", koja se ne pojavljuju u ruskom alfabetu. U Mongoliji se danas za pisanje koristi ćirilica, dok je tradicionalno mongolsko pismo, koje se piše u kolonama s leva na desno, prisutno među mongolskim stanovništvom u Kini.
Jedan od razloga za mala odstupanja bio je taj što je bilo dovoljno zameniti mongolske reči umesto japanskih reči, uključujući i gramatičke specifičnosti, kako bi se komuniciralo sa susednim narodima jer je mongolski jezik blizak japanskom.
Pročitajte još
Sami Mongoli navode pogodnost ovog načina pisanja za jahača kao razlog da horizontalni sistem pisanja postane vertikalni. Naučnici sugerišu da su, verovatno, do vertikalnog pisanja došli u procesu potpisivanja trgovinskih sporazuma sa Kinom, gde se mongolski pripisivao uz vertikalno kinesko pismo.
Prelazak sa latinice na ćirilicu pod uticajem Sovjetskog Saveza
S obzirom na to da je mongolsko pismo razlog niske (manje od 10 odsto) pismenosti stanovništva, vlasti su najavile da će mongolski jezik biti pisan na "revolucionarni način" - latinicom.
Naravno, jednostavno ste morali naučiti ljude mongolskom pismu, koristeći, na primer, tradicionalne budističke tekstove. Verovatno je jedan od razloga zamene bio strah da, ako se ništa ne promeni, "novo socijalističko razmišljanje" nikada neće zaživeti.
Početkom 1930-ih uveden je latinica, dok je opozicija, koja je podržavala mongolski stil pisanja, odnela privremenu prevagu. Međutim, u drugoj polovini 1930-ih, osjećaj se dramatično promenio nakon staljinističkog talasa terora i optužbi za nacionalističku upotrebu mongolskog pisma.
Radi spašavanja života svi su bili primorani da podrže prelazak na latinično pismo.
U februaru 1941. godine vlasti su dale zeleno svetlo za korištenje latinice, ali su mesec dana kasnije odobrile ćirilicu kao službeno pismo. Odluku je doneo isti sastav koji je odobrio latinicu.
Očigledno je da je uticaj vršen iz Moskve, centra revolucije.
Čak je i u kineskoj provinciji Unutrašnjoj Mongoliji 1950-ih postojao pokret za uvođenje ćirilice. Međutim, odmah je okončan čim je na pokret pala senka sovjetsko-kineske konfrontacije koja je otpočela 1950-ih.
Tokom restauracije mongolske kulture u drugoj polovini 1980-ih, stisak centra je oslabio, a u Mongoliji (tada Mongolska Narodna Republika) postojao je pokret za obnovu narodnih tradicija.
Simbol nacionalne tradicije postao je mongolsko pismo. Čuli su se pozivi da se napusti ćirilica i vrati mongolsko pismo. U septembru 1992. učenici prvog razreda počeli su da uče i mongolska slova.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
