Kako prenose lokalni mediji, Vinis Mabansag, koja je rođena u bolnici Hoze Fabela u Tondou 15. novembra, osmomilijardita je osoba na svetu.

- Na Filipinima smo upravo bili svedoci dolaska na svet osmomilijardite bebe na planeti. Porođaj je trajao oko dva sata, stigli su oko 11 uveče, a beba je rođena u jedan sat i 29 minuta posle ponoći, prirodnim putem - rekao je Romeo Bituin, glavni lekar tamošnje bolnice.

Prvi bejbi bum

Prvi poznati skok stanovništva dogodio se pojavom poljoprivrede u neolitu, oko 10.000 godina pre nove ere.  

Uz poljoprivredu se razvio sedeći način života i sposobnost skladištenja namirnica, što je dovelo do rasta prirodnog priraštaja.

- Majke su mogle da hrane svoju bebu kašom, što je ubrzalo proces odvikavanja i skratilo vreme između porođaja. Drugim rečima, žene bi mogle da imaju više dece - objasnio je Le Bras.

Razvoj stalnih naselja doneo je i određene rizike. Pripitomljavanje životinja dovelo je ljude u kontakt sa novim smrtonosnim bolestima.

Smrtnost među decom je bila posebno visoka. Trećina njih umrla je pre prvog rođendana, a trećina pre osamnaestog.

- Smrtnost je bila ogromna, ali je u isto vreme bejbi bum bio kontinuiran - rekao je Erik Krubezi, antropolog sa Univerziteta u Tuluzu.

Sa šest miliona stanovnika u to vreme, globalna populacija je porasla na 100 miliona oko 2000. godine pre nove ere, a zatim na 250 miliona u prvom veku.

Crna smrt

Rast stanovništva iznenada je zaustavila kuga u srednjem veku. Pandemija koja je krenula iz centralne Azije, sa područja današnjeg Kazahstana, stigla je u Evropu 1346. godine na brodovima koji su prevozili robu iz Crnog mora.

Osam milijardi, ključni razvoj vakcine

Eksplozija stanovništva počela je u 19. veku, uglavnom zbog razvoja medicine i industrijalizacije poljoprivrede, što je povećalo globalno snabdevanje hranom.

Od 1800. godine broj stanovnika na Zemlji porastao je osam puta, sa jedne milijarde na osam milijardi.

Krubezi smatra da je ključ bio razvoj vakcina, posebno protiv malih boginja, koje su iskorenile jednog od najvećih svetskih ubica.

Sedamdesete i osamdesete donele su još jednu malu revoluciju u vidu lečenja srčanih bolesti, što je doprinelo smanjenju mortaliteta ljudi starijih od 60 godina.

UN su saopštile da, dok je svetskoj populaciji bilo potrebno 12 godina da poraste sa 7 na 8 milijardi, biće potrebno do 2037, ili 15 godina, da dostigne 9 milijardi - "znak da se ukupna stopa rasta globalne populacije usporava".

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".