Za ovaj dan, kao i za veliki broj svetaca, vezuju se brojna verovanja. Srpski narod smatra da je ovaj dan prava prirodna granica između jeseni i zime.

Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, sutra nemojte da se bavite time, odmorite.

Takođe, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, stoga ne bi trebalo raditi kućne poslove. Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak.

Običaji na taj dan

Stari je običaj da se na taj dan za ukrašavanje koriste palmine grančice. Na drugim prostorima Bliskog istoka, usled vekovne dominacije islama, njihov kult je zamro kako je nestajalo hrišćanskog stanovništva, pa je većina nekadašnjih crkava pretvorena u džamije. Prevlast druge religije nije izbrisala prastare narodne običaje, pa Sv. Sergija pustinjski nomadi i danas smatraju svojim zaštitnikom.

Usled ubrzanih i čestih migracija stanovništva u 19. i 20. veku današnje stanovništvo sa Srđevdanom kao svojom krsnom slavom razbacano je širom prostora Balkana, i u većini slučajeva to su pojedinačne porodice, koje su se tokom vremena odvojile od svojih rodova.

Retki su primeri da na manjem geografskom prostoru bude veći broj porodica koje slave Srđevdan. Dosadašnja istraživanja pokazala su kao izuzetak selo Gorobilje kod Požege u Srbiji, koje još od 18. veka ima više porodica sa tom krsnom slavom.

BONUS VIDEO:

(Pravoslavnikalendar.rs)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".