Kada se treba krstiti tokom bogosluženja u crkvi

Ulazak u hram treba da bude tih, lagan i sa dubokim strahopoštovanjem. Kada se dođe na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Zatim se kupi sveća i odlazi se do mesta gde se pale sveće. Sveća se celiva i nameni se zašto se pali. Sveće za zdravlje pale se u gornjem delu svećnjaka ili palionice, a za pokoj duša u donjem delu. Kada se sveće zapale, tiho se odlazi i celiva ikona koja je u centralnom delu hrama, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i još jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.

Kada se krsti tokom bogosluženja

Na bogosluženju, muškarci obično stoje na desnoj, a žene na levoj strani lađe hrama. Na tom mestu se stoji mirno,bez okretanja, šetanja ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini. Ako se oseti umor prilikom bogosluženja, najbolje je ili izaći iz hrama ili pojačati molitvu da se zamor savlada.

Foto: Profimedia

Ruke stoje prekrštene na grudima ili spuštene niz telo. Takođe, pazi se na sveštenikove radnje, pa se treba prekrstiti svaki put kada se sveštenik prekrsti ili kada se u molitvi spomene ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Krsti se, uz blag naklon i kada sveštenik kadi.

Odeća

Muškarci u hram ulaze gologlavi, a žene glave pokrivene pokrivene maramom. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papučama, majicama, šortcevima, kratkim suknjama, golih ruku i slično.

Nafora

Nafora je hleb koje se vernicima deli na kraju svete liturgije. Nafora se uzima na sledeći način: polako u redu, prilazi se svešteniku koji deli naforu. Kada se dođe na red, prvo se prekrsti, a zatim na dlan leve ruke prekrsti se desni dlan i priđe se svešteniku, koji stavlja kockicu nafore.

Onda se svešteniku celiva ruka, nafora se uzima u usta i pojede, nakon čega se izlazi iz crkve.

Sveštena lica

Sveštenik se pozdravlja pri susretu: „Pomozi Bog oče, blagoslovite!“ Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva. Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa „oče“, recimo „oče Marko“, ili ako je prota, može „oče proto“.

Vladika se oslovljava rečima: „Vaše Preosveštenstvo“, ili „Preosvećeni Vladiko“, ili ako je neformalni razgovor samo „Preosvećeni“. Patrijarh se oslovljava sa: „Vaša Svetosti“, ili “Svjatjejši Vladiko” ili samo: „Svjatjejši“.

Monahinje se oslovljavaju sa „sestro“, a igumanija sa „mati“. Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takođe oslovljavaju sa „oče“. Mlađima se kaže „oče“ i njegovo ime, a starešini manastira se može reći „oče igumane“ ili „oče arhimandrite“. Iskušenici se oslovljavaju sa „brate“.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".