Od Gorana Karanovića (19) mladog zaštitnika napuštenih životnja, koji je u četvrtak uveče sam sebi oduzeo život, danas su se na groblju u Šereg Ilovi kod Prnjavora oprostili mnogoborojni prijatelji i rodbina. Emotivni govor, koji je nad njegoim grobom održala Snježana Emanuela Dalšašo Linke, žena koja ga je volela i podržavala kao rođeno dete, izazvao je lavinu jecaja i suza.
- Gorane, Gogi moj, samo tvoje ime govori koliko si bio veliki, jak, visok kao gora, plemenit, iskren, vejran i savršen, kao anđeo, jer samo anđeli su takvi – poručila je Snježana.
– Bio si anđeo koji je hodao ovom zatrovanom zemljom. Nažalost, hodao si veoma kratko, dao si svoj život za život drugih plemenitih hodajućih anđela. Dao si svoj život za ono što si najviše voleo. Dao si svoj život za svoje šapice, to nikad niko nije uradio i to ti svemogući bog ne može uzeti za zlo – rekla je Snježana.
- Otišao si ne završivši svoju misiju, ne ispunivši svoje želje, koje si imao, kao što ih svi mladi ljudi imaju. Ali, ima još dobrih ljudi, koji će neke tvoje želje ispuniti do kraja, ljudi koji su uvek bili uz tebe, kojima si verovao, mada si ti verovao celom svetu. Mislio si da su svi ljudi dobri i plemeniti, kao ti, mislio si da su svi ljudi hodajući anđeli kao ti, ali eto, nažalost, nisu – rekla je Snježana.
Posebno je potresan bio deo govora u kojem se Snježana Emanuela, njegova komšinica i podržavateljica, obraća kao svom detetu, iako ona ima rođenu decu i unuke.
Pročitajte još
– Gogi, anđele moj, dušo moja, volela sam te kao svoje dete i ostaćeš zauvek u mom srcu, kao moje dete. Otišao si na moj rođendan. To nikada više neće biti moj rođendan, to će biti dan kada si ti otišao među anđele, dan kada ću ja biti na ovom mestu, gde je tvoje telo, zapaliti svieću i razgovarati s tobom – rekla je Snježana Emanuela.
Poručila je Goranu da će svake godine na taj dan, koji više neće slaviti, uvek iznova postavljati pitanje “zašto”.
– Ovo “zašto” će uvek biti prisutno među nama, ovo “zašto” na koje nikada nećemo dobiti odgovor – rekla je Snježana Emanuela i poručila da je Goran bio ponos svojih roditelja, ponos svoje generacije i simbol dobrote i ljubavi.
Neutešna majka je i pronašla Gorana obešenog u plasteniku.
Pokušavali su ga reanimirati, komšinica Snježana mu je sve vreme, dok nije stigla hitna, davala veštačko disanje i masirala srce, ali Goranu nije bilo pomoći.
Kad su stigli, lekari su konstatovali smrt.
– Meni je to dete bilo kao moje rođeno, moja duša cvili i vrišti od bola i tuge za njim. Bio je beskrajno pošteno i iskreno dete. On je samo spasavao nemoćne, ostavljene i odbačene duše. Svima je verovao i mislio da su svi ljudi dobri, a u stvari nisu – kaže komšinica Snježana Emanuela.
(Srpskainfo)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
