SEĆANJE NA ZVEZDU: 45 godina od pogibije Silvane Armenulić

- Godinama sam svirao po elitnim hotelima i kafanama. Naročito se sećam epizode sa mađarskim orkestrom Ečike Balaža iz Sombora u Gradskoj kafani u Sarajevu. U pauzi mi je prišao jedan gospodin i zamolio da njegova gošća otpeva nešto. Ustupio sam mikrofon jednoj devojčici nenapadne lepote koja peva sevdah. Bila je to šesnaestogodišnja Zilha Armenulić - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

- Posle Zilhinog samouverenog nastupa seli smo za muzički sto. Pohvalio sam njen dinamičan način pevanja i posavetovao da bude uporna, da vežba i formira svoj stil i repertoar. Ni slutio nisam u kakvu će zvezdu porasti.

Posle nastupa po Bosni i kraćeg učestvovanja u Carevčevom Narodnom orkestru, Aca Stepić je nastavio karijeru u beogradskom hotelu "Grand" sa pevačicom Darom Ružić koja je tada važila za jednu od najboljih i najlepših u Beogradu.

Pročitajte još

Veče Tome Zdravkovića u Kombank dvorani danas u 17 časova

09:44

POTUKAO SAM SE SA NJIM: Milić o poznastvu sa Tomom

23:00

Tominu 3. ženu u filmu igrala je Milena, evo kako izgleda

16:47

SUDBA Silvanin muž je u 6 ujutru na vratima stana video Tomu

07:38

- Pošto je veliki broj trgovačkih putnika stanovao u hotelu "Grand", stalno su mi se obraćali sa molbom da odem do Subotice i dovedem neku pevačicu po imenu Silvana. Pročulo se da je privlačila publiku neobičnom lepotom i pesmom. Direktor hotela Pavle Linta mi je obezbedio vozača sa zadatkom da je dovedemo. Dok sam pio kafu u subotičkom hotelu, pažnju mi je privukla mlada dama koja se spuštala niz stepenice. Pogledam - Zilha, devojka iz Sarajeva kojoj sam predvideo veliku karijeru.

- Kad me ugleda, malo se štrecnu i upita: "Šta ćeš ti ovde?". Opsova me u svom stilu, pošto smo još u Bosni postali dobri prijatelji. A ja joj podviknem: "Spremaj stvari, vodim te u Beograd da postaneš zvezda!" A ona će meni: "E, ljubi te sestra, hvala ti Aco, puno".

Tako je počela jedna munjevita i blistava karijera, eksplodirao je vanserijski talenat. Iako je mnogo kasnije uzela umetničko ime, Zilhu su još u Doboju njeni prijatelji zvali Silvana po tada popularnij italijanskoj glumici Silvani Mangano.

- Zgrada hotela "Grand" nalazila se sve do sredine 60-ih u Knez Mihajlovoj ulici na mestu gde je danas plato Filozofskog fakulteta. Bilo je to mesto okupljanja elite, uz vrhunsku muziku i kuhinju, atraktivnu baštu sa zastakljenom tavanicom. Kad je Silvana počela da peva u "Grandu", nastao je pravi haos, neka navijačka atmosfera, kao da je reč o utakmici na stadionu, a ne kafani. Samo manji deo publike je dolazio do mesta, ostali su stajali okolo i uživali u muzici.

Zilha je već zaboravljena, rođena je Silvana, a uskoro je dobila i novo prezime - Armenulić. Acina harmonika i Silvanin glas imali su jednu zajedničku nit - nenapadnost i odmerenost.

- U publici se isticao jedan stasiti, ćutljivi mladić koji je uredno rezervisao sto blizu podijuma i pijuckao svoj sok od maline. Dolazio je svake večeri i ostajao do fajronta, ali je bio pravi gospodin. Jednom prilikom me zamolio da ga upoznam sa Silvanom. Saznao sam da je student prava i teniser, da se zove Radmilo Armenulić.

- Silvana se isprva samo nasmejala, zbog loših iskustava sa prethodnim bračnim ponudama. Vremenom je počela da obraća pažnju na Radmila i svidelo joj se što na njegovom stolu nikad nije bilo alkohola. Upoznavanje je prešlo u zabavljanje, venčali su se 1961. Tri godine kasnije rodila im se ćerka Gordana. Orodio sam se sa Silvanom, bila mi je kao član porodice, naročito posle Radmilovih silnih odsustvovanja zbog turnira - peičao je Stepić.

Posle "Granda" Aca i Silvana prelaze u "Skadarliju". Na Silvanu bacaju oko i ugledni stranci.

- Jedva sam je sačuvao od jednog Robija, farmera iz Holandije. Zaljubio se u Silvanu, ali ja sam obavljao zadatak njenog anđela čuvara. Ponudio sam Holanđaninu pevačicu Viktoriju Jovanović, oženio ga sa njom, a Silvanu sam polako izvukao iz kafane i uveo u diskografiju.

Aca Stepić je komponovao ili aranžirao desetine pesama na Silvaninim pločama: "Samo jedna kap ljubavi", "Najlepša sam devojčica bila", "Srce gori jer te voli", "Grli me, ljubi me", "Ostavite tugu moju", "Život teče", "Živi život svoj", "Jugo moja, Jugo"...

- Kad sam 1964. osnovao svoj orkestar, Silvana i ja postajemo deo ekipe "Beogradske estrade" koja se bavila organizacijom koncerata u zemlji i inostranstvu. Silvana je svuda izazivala najveću pažnju, usledili su pozivi menadžera, predstavnika diskogragskih kuća, kompozitora, režisera. Sa mojom pesmom "Samo jedna kap ljubavi" osvaja drugu nagradu stručnog žirija na "Ilidži" 1969. U filmu "Lov na jelene" Fadila Hadžića peva moju pesmu "Zbogom voljeni".

Sve ostalo je istorija jedne munjevite karijere okončane stravičnom saobraćajnom nesrećom. Tog nestvarno lepog 10. oktobra 1976, u buktinji zapaljenog "Forda", nestali su Silvana Armenulić (37), njena sestra Mirjana Bajraktarević (25) i šef Narodnog orkestra RTS-a Miodrag Jašarević (60).