- Očekujemo da berba počne za 10 do 15 dana i tada ćemo imati jasniju sliku, ali sasvim je izvesno da će suša i ekstremno visoke temperature koje dugo traju uzeti danak i kod grožđa. Pritom je važno znati da problemi sa prinosima neće biti isti u svim krajevima, jer nisu isti uslovi u Šumadiji, na Fruškoj Gori, u Negotinu, Župi ili Niškom regionu - kaže on.
Dodaje i da tamo gde se loza nalazi blizu izvora, reke ili jezera ona može da ima veću vlažnost i da se bolje sačuva rod.
Rajta navodi da je loza otporna biljka i da može da se prilagodi na razne temperature, visoke i niske, ali pod uslovom da one traju predugo, kao što je ovog leta bio slučaj sa ekstremno visokim temperaturama.
Foto: Profimedia
- Zbog velike vrućine nema sokova koji putuju kroz biljku i treba da hrane bobicu, kožica i pokožica bobice znaju da izgore, ona se osuši i od takve bobice ne moze da se napravi ništa. Nekada moraju i da se seku grozdovi da bi se spasilo što se spasiti može - objašnjava sagovornik Tanjuga.
Prema njegovim rečima, ove godine je i grad u nekim vinogradima napravio štetu a onda se nadovezala i suša, tako da su vinogradari imali pune ruke posla kako bi zaštitili rod.
Pročitajte još
Rajta ukazuje da situacija nije teška samo kod nas nego i u celoj Evropi koja se suočila sa ekstremno visokim temperaturama.
Foto: Profimedia
Tako su, navodi, u Francuskoj, jednom od najvećih proizvođača vina, gde inače nije dozvoljeno navodnjavanje vinograda, napravili izuzetak i u nekim regionima dozvolili navodnjavanje kako bi se spasio rod.
Prema podacima Privredne komore Srbije naša zemlja ima 20.113 hektara pod vinovom lozom, godišnje se proizvede oko 160.000 tona grožđa a proizvodnjom grožđa se bavi oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
