U Hrvatskoj se po stanovniku godišnje baci oko 71 kilogram hrane što je više od 280.000 tona, a čak 76 posto otpada potiče iz domaćinstava, dok je prosek Evropske unije 53 posto, saopšteno je iz Centra za prevenciju otpada od hrane - CEPOH Kako je navela predsednica Centra, Branka Ilakovac, ako se žele dugorocni rezultati u smanjenju bacanja hrane izuzetno je važno stalno informisanje i edukacija građana svih starosnih kategorija i svih sektora, prenosi Hina.
- Pri tome je presudna uloga stručnih organizacija - ističe Ilakovac.
Stvari bi trebalo da krenu na bolje uz pomoć EU projekta "Izgradnja kapaciteta za Zeleni evropski plan po meri lokalne zajednice" koji je CEPOH pokrenuo kako bi pomogao svima koji u kriznoj situaciji žele da pomognu doniranjem hrane.
Sprečavanje nastanka viškova hrane kljucni je i najvažniji korak prema redu prioriteta upravljanjem otpadom od hrane ili takozvanoj "hijerarhiji postupanja" koju preporucuje Evropska komisija, pa se Ilakovac nada da ce i u Hrvatskoj biti više prilika za realizaciju projekta.
Osim što potrošači bespotrebno troše novac na hranu koju ne pojedu, posledice su mnogo šire jer otpad od hrane zagađuje vazduh.
Svetska proizvodnja hrane je i uzrok 30 posto emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i 80 posto ukupnog krčenja šuma te jedan od najvecih uzročnika promena u korišćenju zemljišta i gubitka bioraznolikosti.
Time se ubrzavaju i klimatske promene koje onda povratno negativno utiču na sigurnost, kvalitet i dostupnost hrane.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
