Najvažniji gasovod kojim se dostavlja ruski gas Nemačkoj, Severni tok 1, zbog remonta od sutra, kako je ranije najavio operater, neće raditi, što povećava strepnju u Nemačkoj da bi to mogao značiti potpuno „zavrtanje slavine“.


Ministar privrede Robert Habek izrazio je strah da Rusija i nakon remonta neće više isporučivati gas.

Radovi će trajati 10 dana, do 21.jula, pa tokom remonta više neće biti isporuka gasa iz Rusije Nemačkoj.

Rusija je već u junu značajno smanjila količine koje isporučuje zapadnoj Evropi, uz obrazloženje problema zbog nedostajuće turbine.

Foto: Dušan Stojaković

 


Prema podacima Savezne agencije za mreže, Nemačka trenutno dobija svega oko 40 odsto gasa preko Severnog toka.

I preko drugih gasovoda je Nemačka dobijala manje količine gasa.

Vlasti u Berlinu polaze od toga da bi isključenje Severnog toka 1 moglo trajati duže nego što je najavljeno, možda i do dve nedelje.

Međutim, od produženja remonta veći je strah da bi Severni tok i nakon radova mogao ostati bez gasa.

Nemački vicekancelar i ministar privrede Habek rekao je da očekuje i najgori scenario.

"Sve je moguće, sve se može dogoditi. Može biti da će biti isporučivano više gasa, više nego ranije, ali može doći i do potpune obustave isporuka", podvukao je on.

Taj strah deli i nemačka industrija, pre svega hemijska i farmaceutska, koja je veliki potrošač energije.

Foto: Profimedia

 


Direktor VCI Volfgang Grose Entrup rekao je da se industrija priprema za smanjenje ili čak obustavu isporuka.

Prema njegovim rečima, najpre bi probleme osetile kompanije na jugu i jugoistoku Nemačke zbog sistema gasovoda, dok bi sever i zapad mogao da se jednostavnije snabdeva preko luka.

U velikim kompanijama kao što su BASF, Merck ili TisenKrup u toku su pripreme za vanrednu situaciju.

Iz TisenKrupa poručuju da su mogućnosti da se štedi gas u proizvodnji gotovo minimalne.

Ograničenja u snabdevanju gasom, kažu, značila bi i ogranicenja u proizvodnji.

Sve više nemačkih gradova je uspostavilo krizne štabove i razvija planove za vanrednu situaciju.

Ti planovi predviđaju i uspostavljanje hala u kojima bi građani, koji sebi ne mogu više da priušte plaćanje grejanja, mogli da se greju.
 

- Pripremamo se za jesen i zimu na sva moguća scenarija - istakla je gradonačelnica Ludvigshafena Juta Štajnruk.


Taj grad je za centralnu halu za grejanje građana planirao dvoranu "Fridrih Ebert".

Ta dvorana, koja je korišćena za izložbe, sportska takmičenja i slično, tokom pandemije bila je preuređena u centar za vakcinaciju, a ako bude potrebno, biće hala za grejenja svima koji nemaju pare da plaćaju grejanje svojih domova.

I gradovi Nojštat, Frankental i Landau planiraju takva "kolektivna grejanja".

Pored toga, ti gradovi planiraju štednju energije isključenjem osvetljenja u javnim zgradama ili noću, čak i semafora.
 

 

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".