Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika - Vidovdan. Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Foto: printskrin jutjub/ Srbija Global
U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom i pre više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare.
Vidovdan je za srpski narod važan praznik iz još jednog razloga. Ovaj praznik se slavi i kao spomen na Kosovski boj, jednu od najvećih bitaka evropskog srednjeg veka.
Vid je smatran vrhovnim božanstvom, “Bogom nad bogovima”, a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.
Kao državni praznik on se obeležava radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
Pročitajte još
Foto: printskrin jutjub/ Srbija Global
To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Običaji koje ne treba preskočiti na Vidovdan
Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan. Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.
Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika. Devojke su uoči Vidovdana brale cveće i njega su pred spavanje stavljale pod jastuk i u ponoć prizivale svog dragog.
Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san. U nekim krajevima devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto. Nalivale su vodu u lonac, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca.
Veza Vidovdana sa vidom javlja se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili na sam praznik izjutra su brali travu zvanu vidovčica, često je stavljali u vodu i njome se umivali. To su radili kako bi tokom godine imali dobar vid, a vodu su i čuvali celu godinu kako bi ako imaju neki problem sa očima mogli da ga zaleče.
VONUS VIDEO:
Vidovdan na Gazimestanu 2021. Godine
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
