- To je evokacija ponovnog zajedničkog života, transformacija tako da mrtvi mogu ponovo da iskuse radosti života. Ali što je najvažnije, Famadihana je čin ljubavi - kaže antropolog Moris Bloh.
On opisuje da porodica svakih dve do sedam godina, održava veliku proslavu na groblju u svojoj kripti predaka gde se ostaci mrtvih ekshumiraju, umotaju u finu svilu, poprskaju vinom ili parfemom i iznose na društvene svečanosti. On tvrdi da se takozvano okretanje kostiju u ovom običaju posmatra kao vitalni element u održavanju veza sa poštovanim precima, koji još uvek igraju veoma stvarnu ulogu u svakodnevnom životu.
Antropolog Bloh dalje govori da je ovaj običaj posebno karakterističan za narod koji živi na Madagaskaru, i da nije si izgradio je način života oko smrti - tokom sušnih zimskih meseci, ceremonije famadihane, poznate kao „prevrtanje kostiju“, održavaju se u raznim gradovima i selima u znak sećanja na pokojnike.
Foto: Profimedia
Jedan muškarac koji je opisao kako zapravo izgleda ova ceremonija pošto je istoj prisustvovao.
- Došao sam očekujući najstrašnije ceremonije, ali sam umesto toga pronašao ekstremni oblik obožavanja voljenih koji će zauvek promeniti moj pogled na život i smrt - rekao je on.
Pročitajte još
Običaj se zasniva na verovanju da se duhovi mrtvih ne pridružuju svetu predaka sve dok se telo potpuno ne raspadne, a do tog vremena duh pokojnika još uvek ostaje i može da komunicira sa živima. Sve dok ne nestanu zauvek, proslave Famadihane su način da se obasipaju ljubavlju i naklonošću prema njima. Smrt nije tužna prilika za mnoge ljude koji ovo praktikuju, već vreme za slavlje. Veruje se da preci, kao i svi, cene zaista dobru zabavu, posebno onu koja se održava u njihovu čast.
Kako izgleda iskopavanje i prevrtanje kostiju?
Članovi porodice vraćaju se u rodni grad gde god živeli da bi prisustvovali ovoj svečanosti na groblju. Kada se svi okupe, leševi se oprezno izvlače iz grobnice ili kripte i umotavaju u slamnate prostirke. Grupe ljudi podižu leševe iznad njihovih glava i nose ih, pre nego što ih polože jedan pored drugog na zemlju da bi se očistili i obukli. NJihova osušena pogrebna odeća se potom skida sa njihovih leševa, a tela su obučena u svežu svilenu odeću. Žene koje imaju problema sa začećem će uzeti delove starog pokrova predaka i staviti ih ispod svojih dušeka ili ih čak pojesti kako bi izazvale trudnoću.
Ples sa mrtvima:
Nakon oblačenja pokojnika, priređuje se velika zabava uz muziku, i tada članovi porodice plešu sa telima. Za neke, to je prilika da pokojnicima prenesu porodične vesti i zatraže njihove blagoslove, za druge je vreme da se sećaju i pričaju priče o mrtvima.
Kada se festival završi, tela moraju da budu vraćena u grobnicu dok se sunce polako povlači iza horizonta. Oni su ponovo sahranjeni zajedno sa poklonima u vidu novca i alkohola i postavljeni naopačke kako bi se zatvorio ciklus života i smrti. Nakon završnog ritualnog čišćenja, grobnica se odmah zatvara.
Rituali pokazuju izvesnu sličnost sa ritualom Ma’Nene koji sprovodi Tana Toraja u Južnom Sulevsiju, festivalu na kome članovi porodice ekshumiraju mumificirana tela, operu ih, obuče u svežu odeću i šetaju kroz selo.
Foto: Profimedia
Putopisac Hilari Bred, koja je prisustvovala proslavama Famadihane rekla je da je ovo jedinstveni festival.
- U našoj kulturi ne postoji mehanizam koji bi osigurao da, godinama nakon njihovog odlaska, nastavimo da se sećamo mrtvih. Da, odajemo im počast i polažemo cveće na njihove grobove, ali kao usamljeni čin. Ceremonija prevrtanja kostiju je kolektivni izraz poštovanja i ljubavi - rekla je ona.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
