"POVRATAK NEPOŽELJAN" - Muke interniraca iz niškog logora smrti (4. deo)

Zatvorenike predodređene za internaciju u evropske logore pratila je cinična parola - "povratak nepoželjan". Ona bi trebalo da aludira na povoljniji položaj zarobljenika u evropskim kazamatima u odnosu na niški lager. Ipak, stanje na terenu nije ukazivalo ni na kakvu razliku između tamnovanja u Srbiji ili ostatku Starog kontinenta

S obzirom na to da je Treći rajh angažovao sav ljudski potencijal na frontovima, bila mu je neophodna radna snaga za rad u fabrikama, izgradnju saobraćajnica i privredne delatnosti.

Komandant okupacionih snaga u Srbiji, general Paul Bader izdao je u martu 1942. proglas u kome sugeriše da se logoraši koji nisu uhvaćeni u borbi ili pod optužbom da su pomagali pokret otpora mogu uputiti u Nemačku na prinudni rad.

Internacije su omasovljene 1943. godine. Nakon nemačkih poraza kod El Alamejna i Staljingrada, ministar propagande Jozef Gebels održao čuveni govor u Sportpalastu u Berlinu, kada je proglasio stanje totalnog rata.

Opšta mobilizacija preusmerila je radnosposobno stanovništvo na front,a na njihovo mesto pristigli su logoraši sa okupiranih teritorija. Pored Nemačke, internacije su išle ka Norveškoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, Bugarskoj i Grčkoj.

Pročitajte još

VRATA PAKLA: Unutar niškog logora smrti (1. deo)

16:26

JUNAŠTVO SE PIŠE JELENA: Unutar niškog lagera (2.deo)

15:34

"Krstaši" - oči i uši zatočenika niškog logora (3. deo)

16:33

ZAŠTO JE JAPAN NAPAO SAD? 5 stvari o napadu na Perl Harbor

14:24

PAKAO SE PIŠE NORVEŠKA

Život interniraca u norveškim koncentracionim logorima (bilo ih je 30) bio je vanredno težak. Oni su bili smešteni u drvene barake, u čije je sobe zatvarano po 40-50 ljudi. Bili su angažovani na najtežim fizičkim poslovima: izgradnja puteva, železničkih pruga, utvrđenja, dalekovoda, seča šuma i rad u kamenolomu.

Logoraši su plaćali danak teškim uslovima rada, klimatskim prilikama, lošom ishranom i nehigijenskom ambijentu. Pomenute okolnosti odnosile su na dnevnom nivou sve više života, a dobar deo zarobljenika je pogubljen.

Pored masovnih streljanja i pobrojanih muka, stražari su na razne načine otežavali život unutar lagera. Zatočenici su bili primorani da rade po deset sati i na izuzetno niskim temperaturama (do -40 stepeni ispod nule), dok su stražarske smene vršene na svakih sat vremena.

Jedan od događaja koji su obeležili zatočeništvo u Norveškoj, bio je štrajk u logoru Botn. Okidač za nezadovoljstvo zarobljenika bila je nepravedna podela paketa Crvenog krsta.

Stražari su otvarali sve pakete, polovinu sadržaja uzimali za sebe, a ostatak davali zarobljenicima, što su ovi odbijali da preuzmu. Otpor je urodio plodom, jer su Nemci popustili, a i nternirici su ubuduće dobijali cele pakete.

SKANDINAVSKA JUGOSLAVIJA

Što se tiče strukture norveških logora, oni su bili dobro obezbeđeni. Uprkos pojačanoj straži, iz logora su uspela da pobegnu 82 jugoslovenska internirca. NJih su po prelasku granice prihvatile švedske vlasti i narod.

Begunci su uz pomoć Komunističke partije Švedske osnovali udruženja "Slobodna Jugoslavija" i "Prijatelji Jugoslavije". Aktivnosti ovih udruženja svodile su se na prikupljanje odeće i sanitetskog materijala za borce koji su ostali u okupiranoj Jugoslaviji.

Norveški narod je poput švedskog takođe iskazao humanost. Oni su logorašima dostavljali hranu i lekove u granicama svojih mogućnosti i pomagali im pri bekstvu.

Po kapitulaciji Nemačke, u logorima su formirani odredi i politička tela. Kulturni i politički rad bio je znatno unapređen. Štampani su list "Rad u slobodi" i časopis "Slobodna zora". Održavala su se politička predavanja, kao i sportske i kulturne priredbe.

Na bazi pomoći norveškog naroda, 1969. godine osnovano je Jugoslovensko-norveško društvo...

(Nastaviće se)

Ovde možete pročitati prvi, drugi i treći deo serijala o logoru Crveni krst