U intervjuu za "Kurir" Rade je pričao o svojim počecima, velikoj slavi s početka dvehiljaditih, životu na relaciji Nemačka - Srbija, kao i o svojim naslednicima, ćerki Veri i sinu Jovanu, koji je krenuo očevim stopama i piše pesme za trenutno najpopularnije izvođače. Intervju prenosimo u celosti:

Koja pesma vam je donela najviše novca i uspeha?

- Definitivno pesma "Rekli su mi da si plakala", mislim da mi je najveći hit u karijeri. Često na nastupima snimim reakciju publike uz tu pesmu i objavim to na Fejsbuku. Prijatelji me često pitaju što počinjem nastupe uvek tom pesmom, onda im ja objašnjavam da sam otpevao desetak pesama pre te, ali pošto je to najveći hit, njega zapevaju svi prisutni, onako horski... Sa pesmom "Da ima ljubavi" otvaram skoro svaki svoj nastup. Ta pesma je bila moja ideja. Slučajno mi je stigla neka poruka na telefon, poslala mi je devojka koja je bila nesrećno zaljubljena u mene. Ona je tu SMS poruku toliko lepo napisala i ja sam je odmah prosledio svom tekstopiscu Milanku i Peri Zdravkoviću, kompozitoru. Rekao sam im da takva pesma treba da bude i Milanko ju je napisao za nekoliko minuta i dobijemo tekst: "Ista mi poruka danima stiže, na sve si spremna da budeš mi bliže"... Ta pesma je dan-danas veliki hit, eto nastala je iz SMS poruke.

Da li više vremena boravite u Nemačkoj ili Srbiji?

- Moje rodno mesto je Klenje, gde češto odlazim, imam kuću u Bogatiću, ali sam i na adresi u Frankfurtu. Imam te dve adrese i samo od poslovnih obaveza zavisi na kojoj od njih ću boraviti. Volim da provodim slobodno vreme u Mačvi. Imao sam tu sreću u životu da sam mogao da živim bilo gde na svetu. Planiram da kupim neku nekretninu i u Beogradu da imam, jer i moja deca vole ovde često da dođu, pa želim da imaju svoje.

Ko je prvi otkrio vaš talenat za pevanje?

- Još u ranom detinjstvu voleo sam da zapevam spontano drugarima i tada je počela da kruži priča da Rade dobro peva. Kada sam krenuo u prvi razred osnovne, onako mali zatečen sedim u školskoj klupi, a učitelj pita ko zna da peva i ovi moji Ercegovčevići iz kraja odmah su povikali da ja umem da pevam. Tada je meni učitelj tražio da otpevam pesmu, bio sam stidan, imao sam tremu, ali sam dobro izveo tu numeru i primljen sam u hor. Kasnije, kada sam ja već napravio karijeru, taj moj pokojni učitelj Žića Lukić je već bio star i zaustavio me jedno prilikom na ulici i pitao me: Izvini Rade, godinama hoću da te pitam nešto, ali kada god te sretnem ja zaboravim... Da li si ti uvek imao peticu iz muzičkog? - onda sam mu ja odgovorio da jesam, a on meni sa osmehom na licu: Dobro je, nisam se ogrešio o tebe!

Da li je istina da je vas Kemiš otkrio i da je on najviše uticao a tok vaše karijere?

- Prva sugestija da krenem na ovaj profesionalni put bila je od Kemala Malovčića. Pevao sam po mom kraju, išao sam na takmičenja pevača amatera, kasnije su to bile kafane, svadbe... Išao sam onako polako, po redu. Kasnije je došla prva ponuda da idem za Nemačku, da pevam u Frankfurtu. Naravno, ja to nisam odbio. Razmisljao sam da je lako vratiti se tamo odakle sam krenuo, ali lepo je osvajati svet. Pevajući tamo po kafanama Kemal Malovčić mi je rekao prvi put kada me je video: " Šta ti radiš ovde, nije tebi mesto da pevaš ovde u kafani da pevaš, već idi ti za Beograd i snimaj ploču." Odgovorio sam mu da nisam razmišljao o tome i da se priprema rat. Kaže on meni da kod nas u Jugoslaviji neće biti rata. Sledeći put mi smo se ponovo videli u kafani i on me je pitao šta ja još uvek tražim tamo. Odgovorio sam mu "vidiš da se kod nas zakuvalo". U to vreme još uvek nije počeo rat između Srbije i Bosne. kaže meni Kemal, nikada neću zaboraviti: " Srbija i Bosna nikada neće ratovati, a tebi niko više ne treba u životu". Treći put kada samo se videli, ja sam već napravio karijeru, a rat je prošao. Videli smo se u Sanskom mostu kod njega, ja sam već bio velika zvezda... Uvek kada se sretnemo setimo se tih mojih početaka. Inače, pevajući u Frankurtu u kafani upoznao sam Kemiša. On je rođen u Frankfurtu i dolazio je kod mog svirača Mileta i pitao ga sa kim nastupa. Mile mu je pustio snimak kako ja pevam, a Kemiš je bukvalno skočio sa stolice. Tako je došlo do saradnje.

Pisali ste i sami dosta pesama, gde ste nalazili inspiraciju?

- Tekst za pesmu " Ko je pijan zaspao za stolom" pisao sam ja. Video sam jednu zanimljivu situaciju u kafani i preslikao je na papir, a muziku je radio Mile Lazarević. Često sam pevao u kafani "Bosna", tu su dolazili najveći moćnici podzemlja. To se sve dešava posle ubistva LJube Zemunca, sedeli su svi naši žestoki momci tamo. Ćenta je bio svako več gost i cela ta ekipa. Prvi sto do muzike, sedela je ekipa momaka, flaše vina ispijene, plaćali muziku i na kraju su zaspali za stolom. Gotiva, vino, muzika, žene, pare i na kraju su zaspali za stolom i tako nastane moj hit. Pisao sam ja još par pesama sebi, evo i pesma koju treba da objavim o Drini, isto sam je ja pisao.

Planirate li da objavite novi album?

- Nedavno sam objavio pesmu "Hercegovka", imam u planu još neke singlove da objavim, ali nisam razmišljao o albumu. Velika je gužva u diskografiji, dosta se toga objavljuje, mislim da zaista nema vremena za albume jer ne bi mogli da se proprate.

Da li su vaša deca nasedila talenat za muziku?

- Imam sina i ćerku, Jovan ima 27 godina, a Vera 25. Oboje su nasledeli talenat. Zbog moje karijere, dvehiljaditih godina sam ih povukao u Srbiju i ovde su išli u školu, a kasnije su nastavili u privatnim školama u Nemačkoj. Oni su rođeni u Nemačkoj i znali su da su veće šanse za uspeh na zapadu. Jovan je krenuo u taj neki svet repa, on to voli i dobro mu ide. Nije želeo da bude u mojoj senci i onda se nije predstavljao punim imenom i prezimenom već je uzeo umetničko ime Fuago. Komponovao je mnogo pesama, radio je za: Devita, Nikoliju, Vlentina, Dina, Leona... Jovan je oženjen Ruskinjom iz Kazahstana, ona se zove Aleksandra. To je jedna predivna porodica. Od sina sam dobio i nuka Aleksandra u novembru 2020. godine. Vera je veoma talentovana za narodnjake, ima dobre vokalne sposobnosti, ali ona se još uvek nije opredeloila da se time bavi. Ako bude želela da ima karijeru, voleo bih da snimimo duet.

Bili ste jedan od najprodavanijih pevača Granda, kakav utisak na vas je ostavio taj period života?

- Iskreno, ja ne znam koji su tiraži bili tada, ali znam da sam bio najprodavaniji pevač u Grandu sa albumom "Druže vina mi natoči". Na tom albumu imao sam osam pesama i svih osam su bili hitovi. To je bilo neko srećno vreme za diskografiju. Nije moglo da prođe godinu dana, a da me Saša Popović ne pozove i ne pita me kad ću da snimam, vršio je pritisak da snimam bez obzira što ni godinu dana od prethodnog albuma nije prošlo, jer nije imao šta da prodaje. Kasnije, kada je internet ovladao, sve se promenilo.

Zbog čega ste napustili Grand?

- Ja sam iz "Granda" prešao u "Vip" i objavio album "Seksi seka". Grand sam napustio zbog velike gužve, bilo je dosta pevača i "Zvezde Granda" su uveliko počele da se pojavljuju, oni su se posvetili njima i ja sam osetio tu gužvu. Nisu imali vremena i prostora za nas i povukao sam se.

Nikada niste bili u centru skandala, kroz karijeru izbegavali ste medije, kako gledate na estradu danas?

- Nikada nisam hteo da budem meta žute štampe. Vodio sam se time da imam dobru pesmu, ako je nemam neću ni objavljivati. Meni je pesma bila najveći adut i najjače oružije. Sada za kolege i ovo vreme, ne znam šta da kažem... Svako se bori na svoj način, onako kako misli da treba i kako mu je najbolje. E sad, da li je to dobro, vreme ću pokazati da li su bili na dobrom putu ili ne. Žao mi je, video sam dosta mladih kolega koji su krenuli lepo i onda odjednom nestali. Ne znam što se to dešava, možda zbog velikog pritiska, ogrome gužve. Mislim da ranije nije bilo gužve kao poslednjih godina. U vreme kada sam ja počinjao, i pre toga, ako se u celoj bivšoj Jugoslaviji pojavi jedan dobar pevač, to je uspeh. Tada se znalo da taj pevač ostaje i opstaje. Danas, u Srbiji se pojavio po 15 pevača godišnje. To je zaista mnogo i narodski rečeno, nije lako plivati u bari punoj krokodila.

Šta biste posavetovali mlađe kolege?

- Znam koliko im je teško da se bore da ostanu i opstanu. Mo savet im je da se bore za dobru pesmu, da poštuju publiku maksimalno. Treba poštovati i gazde lokala u kojima pevamo, ako ugušimo gazde, gde ćemo mi pevati i nastupati?! Nekada se dogodi fijasko, diskoteka se ne napuni koliko je očekivano i gazda kada god me je pitao da skinemo cenu, pristao sam. Pita me gazda tada koliko može da spusti i onda napravimo dogovor, napravimo cenu tako da zaradimo svi. Ne vole naši ljudi da padnu na taj nivo da pitaju da se spusti cena, teško im je to...

Da li ste nekada prvi predložili da pevate za manji honorar?

- Naravno da jesam! Mnogo puta sam rekao, čak sam i duplo sam sebi smanjivao honorar. Jednom sam pevao u Modriči, bila je nedelja, veliko nevreme. Iskren da budem ja sam mislio da publike neće ni biti. Međutim, taj restoran u kom sam imao zakazanu tezgu počeo je da se puni. To veče, prišao sam gazdi lokala i rekao mu da svim ljudima koji su došli na moj nastup vrati novac od ulaznica, a da on meni ne duguje honorar. Tako je i bilo, pevao sam za publiku za džebe. Bilo je prelepo.

Jeste li uzimali novac unapred?

- Čuo sam da mnoge moje kolege to rade, ali ja nikada nisam uzeo novac pre nastupa. Obićno u Hrvatskoj kada imam tezgu, vlasnici lokala priđu i daju mi pare na tonskoj probi. Onda ih ja pitam što mi daju novac kada još nisam odradio posao. Onda se uglavnom našalim vi sada hoćete da ja postanem prevarant i lopov, date mi pare u napred i ja pobegnem i ništa od nastupa. To je sve šala... Mnogo je gazda koje je zbog pevača moralo da zatvara svoje ugostiteljske objekte. Muzičari su tražili visoke cifre, oni su plaćali, plaćali i na kraju ključ u bravu.

Da li se sećate nekih anegdota sa nastupa?

- Moj život je pun anegdota, imao sam nekih lepih i smešnih događaja. Jednog petka pevao sam u LJubljani, a u subotu smo imali zakazan nastup u Kopru. Menadžer nas je vozio tamo, bila je velika magla i neka bankina na sred puta. On je slupao auto, sreća mi nismo bili povređeni, izašli smo ispred i naišao je jedan čovek sa hladnjačom. On nas je pitao da li smo povređeni i kada je video da nismo i da sam ja tu on je inistirao da nas on sa hladnjačom preveze. Ušli mi u kabinu, on čovek otvori hladnjaču, tu smo ubacili opremu, miksete, klavijaturu... Kasnimo mi u diskoteku, klinci iz publike su već izašli, svi su mislili da se neću ni pojaviti i da se radi o nekoj prevari. Prilazi kamion diskoteci, kasnimo više od sat vremena, niko ne reaguje, svi sede napolju, puše... Otvaraju se vrata od kabine, ja izlazim, a ono vrisak, ovacije sa svih strana. Bili su oduševljeni što sam došao, smejali su se svi kada su videli kako izvlačimo klavijature iz hladnjače.

Ima li još neka?

- Često me ljudi zovu da budem gost iznenađenja. Jednom sam pevao na svadbi u Vinkovcima, mlada je platila mene kao iznenađenje svom budućem mužu. Perica, mladoženja, me je toliko voleo da je ona osmislila kompletan scenario. Bio sam sakriven u kuhinju, a kolega se postavljao neprimetno u gužvi, dok su svatovi igrali, da nas mladoženja ne provali. Znao sam tačno vreme u koje treba da izađem na binu, i stojim iza nekog zida, slušam mladin govor. Ona je uzela da pozdravi sve goste i priča kako voli svog muža Pericu i kako je uz njega zavolela i drugu muziku. " Zavolela sam pored njega i njegovog omiljenog pevača Radeta Lackovića, zbog toga sam se i potrudila da ga dovedem danas ovde mom Perici". Izlazim ja tada, on se čovek zaledio. Evo i sad se ježim, nije mi dao da uzmem mikrofn prvo me zagrlio i nosio po hotelu. Bilo je to divno veče.

Pevate po celom svetu, da li ste nekada imali neku neprijatnu situaciju?

- Pevam za sve dobre ljudi. U Australiji je na žalost još uvek podeljeno, muslimani sa muslimanima, Srbi sa Srbima... U Americi je mešano, o Evropi da ne pričam, tu smo svoj na svome, svi smo naši. Publiku ne biram ja, ona bira mene. Mislim da bi pesma i pevači mogli da pomire naše politički posvađane narode.

(Kurir)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".