VRATA PAKLA: Unutar niškog logora smrti (1. deo)

Nišava je glavni orijentir trećeg srpskog grada po veličini. Ona je njegova žila-kucavica i odrednica tamošnjeg ambijenta: južno od Nišave je živahno, svojevrsni mravinjak koji cirkuliše kroz Kazandžijsko sokače i Trg Kralja Milana. Na ovoj deonici usled graje i gužve, smenjuju se frontalno i bočno kretanje.

Severno od reke je znatno tiše i proređenije, iako na toj strani leži Niška tvrđava. Grobna tišina i opustele ulice kao da pripremaju prolaznika na stratište koje se ukazuje sa desne strane Bulevara 12. februara. Dugački zid sa drvenom kapijom na sredini simbolizuje vrata pakla otvorena u Drugom svetskom ratu.

Logor Crveni krst nažalost u srpskoj javnosti nije dosegao publicitet u ravni sa junačkim Čegrom, Ćele-kulom, niškim padobrancima, herojima odbrambenih ratova 90-ih godina i ostalim istorijskim referencama vezanim za ovaj grad.

Svedočanstva nastala unutar ovih zidina ukazuju na to da nije samo kvantitativni kriterijum onaj kojim se meri stepen brutalnosti nekog stratišta. Dovoljno je pročitati svedočanstva i zanemariti brojke i statistiku.

OKUPACIJA I FORMIRANJE LOGORA

Po slomu Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine, zemlja je podeljena na okupacione zone. Niš postaje sedište feldkomandanture 809. Dotadašnja kasarna 16. konjičkog puka „Obilić“ jugoslovenske vojske, izabrana je za prihvatni logor u kojem su sabirani zarobljeni vojnici i oficiri.

Pročitajte još

PRIČA IZA OŽILJKA: Unakaženo lice mlade partizanke

19:09

PRAŠKI KASAPIN: Čovek koga se i Hitler plašio

15:50

BERLIN 1945 GODINE: Ovakav haos su Sovjeti zatekli (VIDEO)

16:24

MINISTAR PROPAGANDE: Ovako je završio Jozef Gebels (FOTO)

22:10

Zbog neposredne blizine železničke stanice „Crveni krst“, ovaj objekat je poneo istoimeni naziv. NJena blizina olakšala je transport logoraša u grad i van njega.

Namena lagera se menja od septembra 1941. kada u njemu više nije bilo ratnih zarobljenika zaštićenih Ženevskom i Haškom konvencijom. NJihovo mesto zauzeli su Jevreji, njihovi jataci i antifašisti, čime je logor dobio karakter koncentracionog.

S obzirom na to da je tokom leta došlo do opšteg ustanka u okupiranoj Srbiji, nemačka komanda je uvela represivne mere: za ubijenog nemačkog vojnika streljati 100, a za ranjenog 50 ljudi. Funkcionisanje logora i egzekucije organizovao je šef Gestapoa u Nišu SS kapetan Hamer. Masovna pogubljenja vršena su u četvrti Bubanj.

Sa takvim razvojem situacije, logoraši su svrstavani u četiri kategorije:

-Prvu kategoriju činili su taoci, koji su služili za streljanje u slučaju odmazde. Među njima su se nalazile viđenije Nišlije i članovi porodica onih za koje se sumnjalo da su pomagali jedan od pokreta otpora.

-Drugu kategoriju su predstavljali Jevreji, dovedeni radi fizičkog uništavanja. NJihov boravak bio je privremen: do dalje deportacije ili masovne egzekucije na Bubnju, gde su bili određeni za kopanje zajedničkih raka.

-U treću kategoriju spadala su lica uhapšena pod sumnjom da pripadaju ili sarađuju sa Narodnooslobodilačkim pokretom (NOP).

-Četvrtu kategoriju činili su zarobljenici optuženi da pripadaju ili sarađuju sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini (JVuO).

PRVO ORGANIZOVANO BEKSTVO U POROBLJENOJ EVROPI

Prolaskom kroz kapiju logora, na brisanom prostoru ukazuje se dugačka siva dvospratnica sa desne strane, kao centralni objekat u kojem su smešteni logoraši. Zamračene prostorije u prizemlju obiluju dokumentima okupacionih snaga, njihovim proglasima i biografijama poznatijih logoraša.

Na ispucalim zidovima su još uvek urezani njihovi zapisi, nečitko napisani, tako da može samo da se razazna poneko prezime ili datum.

U vidokrug upadaju dve izdvojene fotografije: one ukazuju na prvo organizovano bekstvo iz koncentracionih logora u Evropi i njegove organizatore. U pitanju su Branko Bjegović i Vule Vukašinović. Prvi kao pripadnik partizanskog pokreta, drugi kao pripadnik JVuO.

Kada su krajem januara 1942. počela streljanja na Bubnju, grupa zatočenika je pripremala plan bekstva. Ono je odlagano do 12. februara kada je Jevrejin Đurika Gros kao dostavljač hrane obavestio logoraše da sutra u četiri ujutru kreću egzekucije. Vremena za gubljenje više nije bilo.

Goli, bosi i iscrpljeni, logoraši su pojurili iza zgrade na bodljikavu žicu koja je usled navale i pritiska pukla. Prilikom proboja poginulo ih je 42, dok njih 105 našlo spas izvan lagera. Jednom od organizatora, Bjegoviću, Nišlije su se odužile nazvavši jedno naselje po njegovom imenu.

(Nastaviće se)