Porodice su pobegle preko noći, ostavljajući za sobom tragove tihog života, a neki od njih i u nadi da bi jednog dana mogli da se vrate.

Međutim, svaki od 219 meštana smatrao je da, samo četiri meseca nakon što su im krajem decembra 1939. uručena obaveštenja o iseljenju, zemlja koju su nekada nazivali domom više nije njihov dom. A do juna 1940., područje je službeno postalo Sennybridge Treining Area - ili SENTA.

Zatvorene su škola i kapelica, srušene su živice i počele su vojne obuke. Ministarstvo obrane, a zatim i Ratna kancelarija, rekli su da je taj potez ključan za podršku naporima u Drugom svetskom ratu, ali mnoge je ostavio bez doma.

Foto: Profimedia

 

 

Elvin Dejvis, koji je tada imao samo 10 godina, opisao je strah koji je njegova baka osećala kada je bila prisiljena da napusti svoj dom.

- Bilo je to vrlo mračno vreme. Bilo je ratno vreme i nije bilo puno opcija. Samo nedelju dana nakon što je moja baka otišla, sravnili su njenu kuću. Sve su sravnili - ispričao je Dejvis.

Podrazumeva se da je vojni službenik posetio selo u septembru 1939. kako bi potvrdio njegov potencijal za borbene vežbe. Očigledno je brzo shvatio da mu to mesto odgovara pa su pisma padala kroz poštanske sandučiće u kojima su stanovnicima govorili da ih izbacuju iz kuća. Mnogi su navodno verovali da je prenamena zemlje bila privremena, ostavljajući brave na vratima i oranice u pripremi za njihov povratak. No, nažalost, gotovo sve izvorne zgrade su uništene tokom čišćenja i pre završetka rata.

Majnajd Epint se koristio za vojne vežbe i godinama kasnije, piše britanski San.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".