Svake godine pripadnici muslimanske vere širom sveta iščekuju novi polumesec koji označava početak Ramazana - deveti mesec islamskog kalendara i najsvetiji mesec u islamskoj veri.
Početak Ramazana varira svake godine u zavisnosti od faza meseca. Postoji Mesečev odbor, smešten u Saudijskoj Arabiji, koji određuje prvi i poslednji dan Ramazana. Novi polumesec je slabo vidljiv i pojavljuje se nekad samo u trajanju od 20 minuta, pa je teško odrediti početak Ramazana. Ukoliko je vidljivost Meseca otežana usled magle i oblaka koriste se lunarni proračuni kojima se predviđa kada je novi polumesec na nebu. Ramazanski post završava se trodnevnom proslavom Ramazanskog bajrama.
Tokom Ramazana, muslimani nastoje da ojačaju svoju duhovnost i povezanost sa Alahom. Oni ovo čine kroz molitve i recitovanje Kurana, trudeći se da svoje delovanje učine osvešćenim i nesebičnim, uz uzdržavanje od ogovaranja, laganja i svađa.
Foto: Profimedia
Važan deo Ramazana je post koji traje mesec dana, a muslimani svakog dana tokom trajanja posta od izlaska do zalaska Sunca izbegavaju hranu, piće i polne odnose. Post je obavezan, a pravo izuzetka imaju trudnice, putnici, starije osobe ili žene tokom mentruacije. Dani koji se propuste u postu mogu da se nadoknade proizvoljnim postom kada se nadoknađuju svi propušteni dani tokom Ramazana ili dan po dan, bilo kad u toku godine.
Obroci u postu su prilika kada se muslimani okupljaju u zajednicama kako bi napravili pauzu od posta. Doručak je pre svitanja i zove se sehur, a obično se ovaj obrok održava u 4 sata ujutru, pre prve jutarnje molitve - fejr. Večernji obrok - iftar počinje obično nakon večernje molitve - mahreb, oko 19:30h. Prema predanju prorok Muhamed je post prekinuo jedući datule uz čašu vode, muslimani obavezno jedu ovo voće bogato šećerom tokom oba obroka.
Pročitajte još
Datule su bogate hranljivim materijama, lake za digestivni sistem i snabdevaju organizam šećerom tokom iscrpnog dana posta.
Originalno poreklo Ramazana
Ramazan je mesec koji je postojao i u kalendarima drevnih Arapa. Sam naziv Ramazan (Ramadan) potiče od arapske reči „ar-ramad” što u prevodu označava užasnu vrućinu. Muslimani veruju da se 610. godine nove ere, anđeo Gabrijel ukazao proroku Muhamedu darujući mu Kuran, svetu knjigu islama. Veruje se da se čuvena „Noć otkrića” dogodila tokom Ramazana, a postom muslimani odaju počast otkrovenju Kurana.
Kuran se sastoji od 114 poglavlja i smatra se da su u njemu zapisane direktne reči boga - Alaha. Hadisi su misli i poruke proroka Muhameda koji zajedno sa rečima od boga čine religijske tekstove islama.
Foto: Profimedia
Pet stubova Ramazana
1. Savm: Tokom Ramazana obavezan je post od zore do sumraka.
2. Šahada: Verovanje da ne postoji drugi bog niti božanstvo osim jedinog boga Alaha i vera u njegovog jedinog prororka Muhameda (mir njemu).
3. Zakat: Običaj darivanja u humanitarne svrhe.
4. Salat/namaz: Molitva pet puta u toku dana.
5. Hadžiluk/hadž: Hodočašće u Meku, važno je da svaki musliman bar jednom za života poseti Meku, ukoliko je to moguće.
(Nacionalna geografija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
