Ciklus Hristovih stradanja ili Hristovih muka je neizostavan u hrišćanskoj ikonografiji. On predstavlja niz od dvanaest scena (Tajna večera, Pranje nogu, Molitva u Getsimanskom vrtu, Izdajstvo Judino, Hristos pred jevrejskim sudijama Anom i Kajafom, Hristos pred Pilatom, Ruganje Hristu, Odricanje Petrovo, Put na Golgotu, Penjanje na krst, Raspeće, Skidanje s krsta, Polaganje u grob i Oplakivanje) koje su, kao i druge predstave u crkvama, povezane sa liturgijom.
Pored vresaka su se razvili i drugi bogoslužbeni predmeti koji su takođe postali neizostavan deo služenja. Jedan od njih je plaštanica.
Plaštanica je platno sa izvezenim ili naslikanim Hristom neposredno posle skidanja sa krsta. Na plaštanici se nalaze i predstave skidanja sa krsta i polaganja u grob, a tu je i predstava Bogorodice, Josifa, Nikodima i evanđeliste Jovana.
Plaštanica se iznosi u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
Foto: A. Stanković
Razvoj plaštanice je prilično složen i dovodi se u vezu sa razvojem vozduha, velikim vhodom i večernjom službom Velikog petka. Vozduh je platno koje je simvol pokrova u koji su Josif i Nikodim uvili telo Hristovo. U njega je uvijano Jevanđelje i sveštenik ga je iznosio prislonjeno na grudi ili na ramenu dok su se pojale stihovnje stihire večernje Velikog petka i polagao ga na sto u sredini hrama gde mu se narod poklanjao do kraja jutrenja Velike subote.
Pročitajte još
Tada je na jutrenju Velike subote, na trisvetom velikog slavoslovlja, koje se pojalo sporo, Jevanđelje obnošeno u litiji i polagano na svetu trpezu koja simbolično predstavlja grob Hristov.
Simbolizmi i praksa Velikog petka uticali na to da se na vozduhu slika ili veze telo mrtvog Isusa Hrista. Sudeći po slikovitim predstavama skidanja sa krsta i polaganja u grob, predstava Isusa na vozduhu sve više je potiskivala Jevanđelje koje je par excellance simbol Hrista, da bi kasnije prerasla u samostalan liturgijski predmet u "plaštanicu", koja se dodavanjem Bogorodice, Josifa i Nikodima, jevanđeliste Jovana, mironosica i anđela razvila u sliku "oplakivanja Hrista", dok je vozduh ponovo poprimio svoju staru, jednostavnu formu, objašnjeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Kasnije je plaštanica počela da se iznosi u toku pojanja stihovnjih stihira na Veliki petak, uvek zajedno sa Jevanđeljem, na sredinu hrama na poseban sto. Tamo je bila predmet poklonjenja i manifestovanja pobožnosti vernika (cveće, aromatična ulja) do momenta simbolične Hristove sahrane, odnosno "polaganja u grob" posle završetka "opela", odnosno jutrenje Velike subote.
Sto na koji se polaže plaštanica, koji je simbolizovao kamen na kome je telo Hristovo bilo pripremljeno za polaganje u grob, vremenom se toliko razvio da je dobio i baldahin (kivorijum), po ugledu na Svetu trpezu ili kuvukliju Svetog groba. Kada se stiglo do ove tačke bilo je onda lako da se dođe do pogrešnog tumačenja ovog stola kao Groba Gospodnjeg, a polaganje Jevanđelja i plaštanice se počelo smatrati kao polaganje u grob, i na kraju da bi konfuzija bila veća na njemu je počela da se služi Liturgija Velike subote.
(Nacionalna geografija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
