Ovogodišnja martovska inflacija obara rekorde ne samo u Srbiji već i u svetu, rekla je Nikolićeva i istakla da je, na primer, Nemačka kao najveća evropska ekonomija imala u martu rekordnu inflaciju od 7,3 odsto.
Dodaje da su i Amerika i Evropa imale u martu najveću inflaciju verovato u poslednjih 40 godina.
Nikolićeva je rekla da i dalje rastu cene, pre svega energenata koje su, prema nekim procenama, uvećane za više od 44 odsto, dok je cena hrane na globalnom nivou uvećana za trećinu...
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je objavila da su svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja.
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.
Nikolićeva je kaže da se smirivanje rasta cena ne očekuje do kraja godine uprkos pokušajima FED-a da obuzdaju inflaciju povećanjem referentne kamatne stope.
Dodaje da su SAD već krenule u sukcesivano povećanje kamatnih stopa koje će trajati cele ove godine i da se očekuje da još i Evropska centralna banka poveća Euribor.
Nikolićeva podseća da je NBS povećala malo refrentnu kamatnu stopu, sa jedan na 1,5 odsto i dodaje da se može očekivati možda i dalje povećanje u narednim mesecima.
-Svet pokušava nekako da obuzda inflaciju, ali pošto su glavni uzročnici inflacije u oblasti energetike i hrane, teško se može očekivati da dođe do nekog značajnijeg smirivanja do kraja ove godine- rekla je ona Tanjugu.
Napomenula je da su zbog cena energenata dosta uvećani troškovi proizvodnje hrane, ali i zato što su Ukrajina i Rusija najveće evropske žitnice, proizvođači i izvoznici žitarica, pre svega pšenice i kukuruza.
Nikolićeva dodaje da je Ukrajina i veliki proizvođač i izvoznik suncokretovog ulja.
Uvećane su i cene đubriva za poljoprivredu, čiji su veliki proizvođači, takođe Rusija i Ukrajina.
Ceo lanac proizvodnje je poremećen i uticao je na povećanje cena hrane, dodala je ona.
Istakla je da je Srbija značajan prizvođač hrane i da bi u ovoj situaciji mogli da budemo još veći izvoznik ukoliko se dodatno poveća poljoprivredna proizvodnja.
Kako je rekla, naša zemlja godišnje izveze između četiri i pet milijardi dolara od izvoza hrane.
-Srbija će imati dovoljno hrane za svoje potrebe i za izvoz. Možda bi bez obzira na skupe troškove proizvodnje mogli da povećamo prizvodnju hrane, jer će i u okruženju i svetu biti velika potreba za hranom- kazala je Nikolićeva.
Navodi da bi građane Srbije svakako očekuju više cene u narednom periodu pošto će i dalje nastaviti da poskupljuju energenti, kao i da nas očekuje poskupljenje struje.
Na pitanje da prokomentariše zahteve poljoprivrednika i mlinara da se dozvoliti izvoz pšenice i kukuruza, kao i brašna, jer posle neće imati kome da prodaju, a neće moći ni da obnove novi proizvodni ciklus, Nikolićeva je rekla da bi tim zahtevima treba izaći u susret.
-Proizvođači mogu dobro da procene koje su količine dovoljne za nas i trebalo bi udovoljiti njihovim zahtevima. ako postoje mogućnosti za izvoz, treba ih iskoristiti, pošto će uskoro doći nova žetva i nove količine. Nije dobro da na zalihama imamo robu koja je najtraženija svuda. Treba napraviti dobru procenu šta je optimalno da proizvođači ne bi bili oštećeni- navela je Nikolićeva.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
