Nabrojana su i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje usmerene prema osobama sa invaliditetom i pripadnicima nacionalnih, rasnih ili etničkih manjinskih grupa, kao i slična krivična dela čije su mete LGBT osobe.
Dodaje se da je nekažnjivost i dalje problem, a ''da je Vlada učinila malo'' da identifikuje, istraži, krivično goni ili kazni zvaničnike koji su i kršili ljudska prava.
U izveštaju se navodi da je Vlada generalno poštovala slobodu izražavanja, ali da medijsku scenu i dalje karakterišu nerešeni napadi na novinare, političko mešanje u izveštavanje javnog servisa, politički pristrasno izveštavanje medija i priliv sadržaja koji izazivaju etničke podele.
Problem su i dalje, prema navodima Stejt departmenta, nasilje i maltretiranje novinara.
U izveštaju se dodaje da povišene političke tenzije u zemlji predstavljaju opasnost za novinare koji su bili mete fizičkh i verbalnih napada dok su izveštavali ili komentarisali izborne skupove, politička i verska okupljanja i proteste.
Stejt department ocjenjuje i da je korupcija i dalje problem u Crnoj Gori i da se nije efikasno sprovodio zakon o kažnjavanju slučajeva korupcije među zvaničnicima, prenose podgoričke "Vijesti".
"Korupcija i nisko poverenje javnosti u vladine institucije bili su veliki problem na parlamentarnim izborima 2020. godine. Postoje brojni izveštaji medija i nevladinih organizacija da je nova vlada nastavile stare trendove i da javnost smatra korupciju u praksi zapošljavanja, zasnovanoj na ličnim odnosima ili političkim vezama, endemskom u vladi kao i na drugim mjestima u javnom sektoru i na lokalnom i nacionalnom nivou, naročito kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, visokom obrazovanju, pravosuđu, carini, političkim stranakama, policiji, oružanim snagama, urbanizmu, građevinskoj industriji i zapošljavanju", poručuje se u izveštaju.
Podseća se i da su u Crnoj Gori održani parlamentarni izbori u avgustu 2020. godine i ocenjuje da su "bili konkurentni i da su održani u veoma polarizovanoj atmosferi zbog pitanja religije i nacionalnog identiteta".
Navodi se i da je bilo kredibilnih izvještaja da je "vlada selektivno ograničavala slobodu mirnog okupljanja u vezi sa merama Ministarstva zdravlja koje su donete da bi se spriječilo širenje kovida-19 kroz proizvoljna hapšenja, pritvaranja i novčanje kazne".
Ukazuje se i na izveštaje nekoliko nevladinih organizacija, među kojima je Građanska alijansa, da je tokom ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija na Cetinju 5. septembra, "policija koristila disproporcionalnu silu protiv demonstranata, uključujući suzavac i šok bombe, izvan dozvoljenih sredstava za kontrolu okupljenih".
"Takođe je bilo nepotrvđenih izvještaja o tome da je policija koristila gumene metke", navodi Stejt department.
U dokumentu se kaže i da je bilo kredibilnih izveštaja da je vlada pokušala da zloupotrebi međunarodna sredstva za sprovođenje zakona u politički motivisane svrhe, kao "osvetu protiv određenih pojedinaca van zemlje".
U izvještaju se navodi da je Komisija Interpola za kontrolu međunarodnih naloga za hapšenje u avgustu 2020. godine usvojila žalbu odbeglog biznismena Duška Kneževića i poništila nalog za njegovo hapšenje izdat 2019. godine.
Podseća se da je specijalni tužilac u Crnoj Gori podigao šest optužnica protiv Kneževića za nekoliko krivičnih dela, među kojima su organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i utaja poreza.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
