Biografija ovog znamenitog, ali relativno nepoznatog Srbina, samo je jedan od brojnih primera srpskih istoriskih ličnosti koje su krenule "od nule" i dosegle vrhove "bregova" u svoje vreme.
Danilo Srdić, rođen je 1896. godine u mestu Vrhovine, u srpskoj ličnoj porodici. Podaci o njegovom ranom školovanju nisu poznati, ali se zna da je u godinama pred izbijanje Balkanskih ratova boravio na školovanju u Beogradu. Oslobođenje južnih srpskih krajeva i rat protiv Turaka navelo je ovog mladog Ličanina da se opredeli za vojnu službu i otisne u Rusiju sa namerom da tamo upiše Vojnu školu. Konačno to mu polazi za rukom 1914. godine i biva uvršten u konjičku školu u beloruskom gradu Grodnu.
Iz škole je izašao sa činom višeg podoficira i započeo vojnu karijeru upravo u mestu školovanja. Regrutovan je u sastav tamošnjeg konjičkog puka.
Po izbijanju Prvog svetskog rata po službenom zadatku, odlazi u Odesu, koja je u to vreme predstavljala regrutni i agitacioni centar za prikupljanje Srba i drugih južnoslovenskih naroda u redove savezničke vojske (austrougarski vojnici slovenskog porekla masovno su upućivani na ruski front odakle su neretko dezertirali i priključivali se ruskim trupama). U Odesi je formirana i Prva srpska dobrovoljačka divizija, za činu je organizaciju i popunu kadrom doprinos dao i Srdić. I sam je bio njen pripadnik.
Kao pripadnik srpske dobrovoljačke divizije na istočnom frontu u Ukrajini, zarad ratnih zasluga stekao je orden viteza Georgijevskog reda.
Pročitajte još
Izbijanjem socijalnih revolucija u Rusiji, karijera ovog buntovnog i avanturistički nadahnutog Srbina, naglo je promenila kurs. Po izbijanju Februarske revolucije 1917. godine, Srdić napušta svoj ratni raspored i proključuje se revolucionarnom pokretu, zbog čega ubrzo biva zatvoren od strane svojih bivših kolega - pripadnika carske vojske.
Oktobarska revolucija
Sredinom oktobra 1917. izašao je na slobodu i odmah se pridružio revolucionarima u borbi protiv carske vlasti. Učestvovao je 25. oktobra i u osvajanju Zimskog dvorca u Petrogradu, a nedugo posle toga postaje i jedan od komandira u Petrogradskom sovjetu.
Nakon uspešno izvojevane revolucije vratio se u Ukrajinu i ponovo priključio redovima srpskih dobrovoljaca gde je među sunarodnicima agitovao za priključivanje bošljevičkim odredima. To mu je pošlo za rukom tako da je ubrzo formiran Prvi srpski sovjetski revolucionarni bataljon na čijem čelu je bio upravo on. U borbama na carinskom frontu dali su veliki doprinos. U sovjetskoj istoriografiji ovaj bataljon postao je čuven po tome što je odigrao veliku ulogu u osvajanju Caricina.
Krajem avgusta 1918. godine od jugoslovenskih revolucionara čiji se broj konstantno povećavao, formiran je Prvi jugoslovenski puk, a Danilo Srdić postao je i njegov komandant.
Čistio je Don i Ukrajinu od antisovjetskih, ali i antiruskih snaga. Puk Danila Srdića posao je uzor heroizma u bitkama na Južnom frontu. Lenjin mu se lično zahvalio za njegove sposobnosti.
FOTO: Arhiva
O njegovoj hrabrosti i neustrašivosti najbolje govore sećanja njegovih saboraca, koji su u svojim iskazima potvrdili divljenje potčinjenih vojnika prema ovom srpskom revolucionaru.
Kada je Konjička armija doživela jedan neuspešni boj, maršal Sejmon Buđoni (komandant sojvetske konjice) postrojavao je oficire i svakog udarao bičem. O tom događaju svedoči komandant Kozaka Ilja Dubinski:
- Buđonijeve vaspitne mere bile su opšte poznate. Postrojio je oficire jedinice i počeo da ih jednog po jednog udara bičem.
Komandira puka Semjona Mihajloviča udario je bičem po obrazu. Kada je došao red na Danila Srdića, ovaj Srbin -velikan, izvukao je revolver i uperio ga u Buđonija viknuvši:
- Ako sam kriv, ubij me! Ali ako me dotakneš bičem - ubiću ja tebe!
Buđoni i Vorošilov koji je bio pored Buđonija bili su zatečeni. Zaobišli su ovog vatrenog Srbina i otišli dalje.
Međutim, Buđoni je ostao zadivljen ovim Srbinom. Danilo Srdić bio je odličan konjanik - bio je poznat po tome što je jahao sa tri sablje, i sve tri bi polomio u boju. Jednu za drugom, najčešće na Poljskim intervencionistima. Ubrzo postaje komandant puka pa korpusa. Buđoni tvrdi:
- Uvek je nalazio izlaz, bio je smeo i uvek pobeđivao. Zbog hrabrosti i smelosti prozvali su ga "Neustrašivi! Kada se završila revolucija, Srdić postaje i general-pukovnik, jedan od najviših činova koji je jedan Srbin imao u Rusiji.
Kobni susret sa Staljinom
Na vrhuncu vojničke karijere, Danilo Srdić 1936. godine sastao se i sa Staljinom. Staljin je jednom prilikom obilazio granične jedinice, a Buđoni je pozvao Srdića rekavši da ga Staljin želi videti. Srdić, u uniformi sa odlikovanjima, bio je visok dva metra i stajao naspram Staljina koji je bio za tri glave niži od Srdića:
- Pogledaj ga! Pravi Balkanski orao - rekao je Staljin, - Na čijoj bi ti teritoriji ratovao ako dođe do rata?
- Na neprijateljskoj! - rekao je Srdić- neprijateljeva noga ne sme da stane na naše tlo!
- Daj da ispijemo "bruderšaft" rekao je zadovoljni "čelični" Staljin.
Osam meseci nakog ovog bratimljena, general Srdić je uhapšen zajedno sa Maršalom Tuhačevskim i ubijen baš po Staljinovom naređenju sa masom generala i maršala SSSR u čuvenoj čistki (kasnije se saznalo da je čitava stvar oko Srdića iscenirana od strane Nemaca kako bi se uništila Sovjetska vojska). Međutim, Srdić biva rehabilitovan 1957. godine i Buđoni na kongresu partije drži govor:
- Danilo Srdić! Ja izgovaram ovo ime sa osećanjem velike topline i srdačnosti. Sa Danilom, Srbinom po nacionalnosti, s kojim sam proveo mnoge godine u zemlji, mene nije vezivalo samo ratno nego i lično drugarstvo... Tragična smrt srpskog komadanta u godinama kulta ličnosti Staljina bolno je odjeknula u srcima svih koji su ga poznavali. Postavši žrtva zlobne klevete, samovolje i bezakonja, naš drug je ostao u sećanju boraca i konjičke armije i ostalih ratnika Sovjetske armije, kao kristalno čist čovek. Sada je pravednost ponovo uspostavljena: časno ime Danila Srdića izgovara se sa istim takvim poštovanjem kao i ranije...
FOTO: Arhiva
Danilo Srdić nalazio se na mestu komandanta Trećeg konjičkog korpusa, kada je pod optužbom da je "neprijatelj naroda" uhapšen i streljan. NJegova likvidacija spada u grupu brojnih masovnih ubistava koja su vezana za zloglasne "Staljinove čistke".
Mesto njegovog groba nije poznato. Rehabilitovan je 1957. godine u sklopu procesa destaljinizacije i osude Staljinovog kulta ličnosti.
Danas jedna ulica u Minsku, glavnom gradu Belorusije nosi ime ovog znamenitog Srbina, sovjetskog generala.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
