Pričalo se da je Zorica otela Vesni muža, što je Kasnije kasnije demantovao. No, šta god da je bilo – bilo je davno, a estradne zvezde uspele su da zakopaju ratne sekire. U autobiografskoj knjizi "Kad zamirišu jorgovani", Vesna je pomenula i muškarce koji su u njenom ljubavnom životu ostavili najviše traga, a prisetila se i kako je upoznala prvog muža. Bilo je to na samom početku karijere.
- Otprilike u isto vreme, pa i nešto pre moje prve ploče, upoznala sam Miroljuba Aranđelovića Kemiša, čoveka koji će kasnije (kada već budem imala snimljenu i svoju veliku, LP ploču) postati moj prvi zvanični suprug, i koji će raditi sa mnom i za mene na nekim od mojih narednih ploča.
- Zapravo, za Kemiša (kao za pravo čudo od deteta, koji je maestralno svirao klasičnu muziku na harmonici i učio na nemačkom konzervatorijumu) sam kroz priču i pohvale čula još u vreme svog boravka u Beču i „tezgarenja“ uz Šabana po Evropi. Kasnije sam ga, naravno, izgubila iz vida, a on je, eto, negde krajem sedamdesetih počeo da se pojavljuje (vrativši se u zemlju) po kafanama uz magistralu.
Pročitajte još
Ibarska je mnogim danas zvučnim imenima bila sudbinska magistrala. Kako pevačica dalje navodi u knjizi, prvi dani ljubavi sa Kemišom nisu bili previše ozbiljni:
‒ U početku su naša viđanja bila retka, a veza klimava. Razdvojeni poslom, često stotinama kilometara daleko jedno od drugog, nismo bili baš nešto preterano vezani. Ali, računalo se da smo zajedno. U toj neobaveznosti ubrzo smo nekako i prekinuli naše zabavljanje. Kao kada neko dune u sveću. Mrak. Ništa. No, da se ne bih kasnije vraćala na to, želela bih sada da opišem naše ponovno zbližavanje, koje se na kraju završilo brakom. Mojim prvim brakom i jedinom svadbom (jedinom svadbom u mom životu na kojoj sam ja bila mlada). Posle našeg razlaza Kemiš se ubrzo oženio, ali je u tom braku ostao kratko. Period pevanja uz njega (kao i u vreme našeg kasnijeg zajedništva) ostao mi je u lepom sećanju. Posle brzog razvoda Kemiš je otišao u vojsku, a iz vojske – pravo u moj stan i u brak sa mnom.
Foto: Printskrin/Instagram/srbija_showbizz
A kako je izgledala ta svadba?
‒ Svadba k'o svadba. Velika i lepa. Mnogo kolega i koleginica, koji naravno nisu odoleli da ne uzmu mikrofon. Pevali su svi. Čak i ja, iako sam se na početku trudila da budem prava mlada – vesela, ali smerna, dostojanstvena.
Brak i život sa Kemišem bili su obični i mirni, kaže. Nešto što možda ne bismo očekivali od dvoje ljudi koji se bave muzikom, posebno žanrom koji je toliko popularan da su večito na točkovima.
‒ Mnogo rada, naravno. U početku smo stanovali u mom stanu. Kasnije smo se selili, ali ništa vredno pomena.
Foto: Instagram printskrin/zoricabrunclik_official
Rastali su se u miru. Nije bilo nikakvog otimanja, niti treće osobe, iako se o tome dugo pričalo.
‒ Razvod nam je bio kao i brak: miran, suzdržan i dogovoren. Od Kemiša sam mnogo naučila, mnogo mi je u daljoj karijeri koristilo njegovo veliko muzičko iskustvo, umeće i znanje, koje mi je štedro prenosio. Razišli smo se u trenutku kada smo o istim (i zajedničkim) stvarima počeli različito da mislimo. Još nisam bila spremna da budem i supruga (u pravom smislu reči) i žena; ona na kojoj, kako kažu, počiva kuća. Nisam htela ni da budem u senci. Dece nismo imali, stare spone su polako pucale, novih nije bilo. I, kao najvažnije, nedovoljno me je privlačilo ono iza onih, tek odškrinutih vrata, vrata kraljevstva koje mi je (već i u tom trenutku) pripadalo. Moj put je bio (samo) moj put. Morala sam njim. Dokle god puta ima. Do vrha, ako već put ka vrhu vodi.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
