Jedan od najvoljenijih dramskih umetnika bio je legenda srpske glumačke scene, koji je preživeo teške životne okolnosti i poučen lekcijama koje bi malo ko izdržao, na najbolji mogući način je shvatio tajnu života.

 

 

Naime, glumac se družio sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, završio u zatvoru. Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine.

Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično.

Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim “dželatima” uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade. Godine 1953. rehabilitovan je i vraćen u Beograd.

 

 

Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte.

Ono što je iz svega toga shvatio, može da promeni život svakome od nas.

- Sve. Ceo život. I rad i nemaština i patnja i uspesi i radosti… Sve to spada u ono što se zove život. Nikad nisam bio protiv njega - objasnio je svojevremeno uz osmeh.

Na sceni je više od 70 godina, a za to vreme ostvario je više od 350 uloga, zato ga mnogi smatraju srpskom glumačkom legendom.

 

 

Za svoji rad dobio je brojna priznanja, a poslednje, i njemu najdraže, jeste to što je proglašen doživotnim počasnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".