I dok je lastiš bio rezervisan za devojčice, a igra klikerima za dečake, ipak, postao je veliki broj igara koje su mališani igrali zajedno.
Jurke, šuge
Ova dečja igra bila je popularna među decom svih uzrasta. Izabere se jedan igrač koji juri, a ostali beže i trdude se da ne budu uhvaćeni. Bežanje je ograničeno na dogovoreni prostor, a kada igrač koji juri dodirne nekog od igrača koji beži i kaže: šuga, ovaj preuzima njegovu ulogu i igra se nastavlja. Oni koji beže mogu da nađu spas, ako se u toku trčanja po dva igrača uhvate za ruke. Ova igra mogla je da se izvodi i napolju i unutra.
Jelečkinje, barjačkinje
Ova dečja igra bila je popularna u svim krajevima Srbije u 19. veku i izvodila se pod različitim imenima. U niškom kraju su je zvali Arjačkinje, a u Kotoru Erberećke ili erbetute. Igrala se napolju tako što se igrači podele u dve grupe sa jednakim brojem članova. Svi članovi igre stanu u dve vrste, jedni naspram drugih, i čvrsto se uhvate za ruke. Igru počinje jedna gripa, pitajući igrače druge grupe: Jelečkinje, barjačkinje, koga ćete? Igrači druge grupe se međusobno dogovore koga će i kažu: Hoćemo Milana! (na primer). Milan tada istrči iz svoje vrste prema drugoj ekipi koja ga je tražila i pokušava da svojim telom probije lanac čvrsto povezanih ruku, pri tom birajući mesto između igrača za koje misli da su najslabiiji u drugoj grupi. Ako u zaletu uspe da preseče taj lanac, može iz ove grupe u svoju da dovede jednog igrača. A, ako ne uspe, ostaje u toj grupi koja ga je tražila. Pobednik je ona grupa koja uspe da na svoju stranu prevede što veći broj igrača iz suprotne grupe.
Foto: Profimedia
Tapke
Igre sa sličicama u kojima je cilj pogoditi poslednju cifru na njoj ili uz pomoć šake i udarca je preokrenuti na bok. Kao nagrada bi se dobijala upravo ta sličica. Nekada albumi sa samolepljivim sličicama nisu bili objavljivani svakog meseca, već samo u posebnim prilikama, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa je svaka sličica predstvaljala o pravo malo bogatstvo.
Između dve vatre
Igra koju su dosta često igrale devojčice. Ima nekoliko varijacija, a poenta je da pogodite loptom člana suprotne ekipe koji stoji u sredini igrališta. Lopta koja se koristila za to je popularna „balonka“, kako ne bi došlo do nekih povreda.
Školice
Pročitajte još
Školice je sjajna igra koju mogu igrati 1 i više igrača i ne zahteva nikakvu pripremu. Dovoljno je na betonu, kredom ili parčetom crepa nacrtati kvadrate prema dobro poznatom rasporedu (slika) i u njih upisati brojeve od 1 do koliko god vam volja. Kada se završi sa crtanjem svaki igrač odabira, kamen, parče crepa tj. neki teži predmet kako bi mogao sa startnog mesta da ubacuje isti predmet u kvadrate.
Ukoliko ubaci predmet u kvadrat skakutanje na jednoj nozi može da počne do kvadrata sa ubačenim predmetom. Kada igrač uskoči u kvadrat, potrebno je da uzme ubačeni predmet i da se vrati istom putanjom skačući na jednoj nozi. Bitno je napomenuti da, skačući, igrač ne sme da nagazi ivice kvadrata niti da se osloni na drugu nogu ili ruke prilikom uzimanja predmeta. Pobednik je onaj koji uspe da ubaci i odskakuće od 1. do poslednjeg broja i unazad poštujući sva pravila.
Foto: Z. Knežević
Ćorave bake
Ova igra može da se igra u stanu, kući ili u prirodi. Ako ste u prirodi onda je pre toga potrebno definisati prostor u kome je dozvoljeno kretanje kako se igra ne bi pretvorila u bezkrajnu jurnjavu. Broj igrača može da varira od 4 pa naviše ali je uvak lepše sa što više. Pravila su vrlo jednostavna, “ćoravoj baki” se veže povez preko očiju I ona treba da uhvati ostale igrače vezanih očiju. Prilikom ove igre posebno treba obratiti pažnju na oštre predmete jer “se ćorava baka” kreće bez pomoći očiju. Cilj igre je da ćorava baka uhvati jednog igrača koji automatski postaje ćorava baka.
Kolariću, paniću
Ovo je jako stara igra, koja zahteva veštinu i spretnost kolovođe. Igra se tako što se deca drže za ruke u otvorenom kolu. Dva poslednja deteta na levom kraju kola podignu spojene ruke, koso gore. Kolovođa sa desne strane kola vodi kolo prema tom prolazu sa leve strane. Za njim koračaju sva ostala deca i pevaju: Kolariću, paniću, Pletemo se samiću, Sami sebe zaplićemo, Sami sebe rasplićemo - i za kolovođom se provlače kroz prolaz i vraćaju se na mesto sa kog su krenuli. Na ovaj način pretposlednje dete savijenim rukama napravilo je čvor oko sebe. Kolovođa ponovo vodi kolo prema novom prolazu i tu radnju ponavlja dok se sva deca ne zapletu. Zatim, uz istu pesmu počinje rasplitanje kola.
Foto: Profimedia
Trule kobile
Ovu igru su najčešće igrali stariji dečaci, jer je igra bila vrlo teška. Jedan igrač se savije tako da mu gornji deo tela bude u paralelnom položaju sa zemljom. Da bi se održao u tom položaju tokom igre onse najčešće drži za stablo drveta ili za struk druga koji stana ispred njega. Zatim se za savijenog igrača hvataju još dvojica ili trojica igrača i tako prave dugačku trulu kobilu, na koju skaču jedan po jedan ostali igrači, tako da to liči na jahače na konju. Prvi igrač skače najdalje, a svi ostali ređaju se iza njega. Tako poređani, počinju odbrojavanje kojim se meri izdržljivost trule kobile. Kad kobila pod teretom padne, igra se ponavlja. Tada igrači menjaju uloge da bi se uporedila izdržnjivost i jedne i druge trule kobile.
Crveno, belo, plavo (tapšalice)
Dva igrača vrte konopac i govore: Crveno, belo, plavo, a treći u tom istom ritmu preskače konopac. Pre početka igre svako odabere svoju boju, pa kada igrač koji skače pogreši, on nagazi na konopac, a na njegovo mesto dolazi onaj na čiju je boju preskakač pogrešio. U ponavljanju igre igrači menjaju svoju boju. Često se događa da mlađi igrači izgovaraju svoja imena ili imena cveća, umesto boja.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
