Sve je trajalo nekoliko trenutaka, a činilo mi se kao da su to bili sati i sati mog prvog susreta sa paralizom sna.
To se prvi put pojavilo pre tačnog 10 godina, kada sam se odvojila od roditelja i preselila u Beograd zbog studija. Nikada ranije nisam ni čula za paralizu sna. Nisam znala da li je to normalno, da li se dešava još nekom ili samo meni. Da li je to neka bolest ili pak moja "izmišljotina"?
Nisam ni sama znala kako se zove to što mi se dešava, a onda se desilo i drugi i treći put... Tada sam počela da istražujem i tražim odgovore. Pretraživala sam stranice po internetu i tražila iskustva ljudi koji su možda već prošli kroz ovako nešto, ako ih uopšte ima. Odlazak kod psihologa mi nije bio ni na kraj pameti jer sam mislila da sam jedina kojoj se ovo dešava, da sam "poludela".
Foto: Profimedia
Naučila sam i da se svi uglavnom susreću sa paralizom sna kada su pod stresom i pritiskom, imaju temperaturu ili su pod dejstvom alkohola. S obzirom na to da mi je tada bio period života kada sam se odvojila od roditelja i počela neki novi život upravo sam stresu i prepisala svaku ovu paralizu sna.
Tako sam jednom, jednom prilikom, dok sam spavala na stomaku osetila kao da mi neko kleči na leđima. Leđa su me zaista i bolela, ostila sam bol u snu, a nisam mogla da se pomerim kako bi prestalo. Kada sam se "iskobeljala" u nekom trenutku, bol je i dalje bila tu, ubrzano disanje, a i srce je ubrzano lupalo.
Pročitajte još
Samo još jedna mora u nizu. Uporedo sa ovim "čudnim dešavanjima" stigla me je i nesanica, a sve to zbog straha od odlaska u krevet i spavanja jer sam svako veče razmišljala koji će "demon" sada da me napadne.
Foto: Profimedia
Dešavalo mi se i da me je nepoznati čovek davio, pa me je jednom i neka žena vukla za noge, htela je da me baci sa kreveta. Tada su mi noge stvarno visile van kreveta kada sam se probudila i malo je reći da sam bila zaprepašćena.
Vremenom je to sve postalo "normalno", na spavanje sam odlazila sa strahom, budila se usred noći kad god bi me uhvatila paraliza i onda je počinjala borba. Naučila sam i da se izborim sa tim, naučila sam kako da odreagujem kada se "to desi".
Posle nekog perioda učestalih susreta sa paralizom sna i to je prestalo. Sada se "sretnemo" samo kada sam pod nekim velikim stresom ili pritiskom. I znam da to nije ništa strašno i da mi je to "normalno" te da će tako i da prođe. Naučila sam kako da kontrolišem tu situaciju i kako da se probudim kad god me uhvati, ali i pored svega toga osećaj je i dalje jako neprijatan i ružan.
(Kurir)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
