On je ranije predsedavao hitnim sastankom, i najavio da će dati televizijsku izjavu o odgovoru Velike Britanije na "ničim izazvan napad" Rusije.
Putin je insistirao da ne planira da okupira Ukrajinu, ali je Ukrajina to označila kao "invaziju punog obima".
Inače, mnogi ne znaju da je upravo aktuelni britanski premijer svojevremeno radio kao specijalni izveštač tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, i da je za britanski "Telegraf" napisao članak čiji prevod prenosimo u celosti:
"Jugoslovenska ekonomija je razbijena NATO bombardovanjem i vraćena u primitivne uslove koji su postojali krajem Drugog svetskog rata, prema zvaničnim podacima objavljenim u Beogradu. Kao što su Toni Bler i drugi lideri upozorili da će Zapad sprečiti obnovu zemlje dok Slobodan Milošević ne bude uklonjen sa vlasti, Srbi kažu da se suočavaju sa ekonomskom krizom neviđene ozbiljnosti.
Foto: Tanjug/AP
Pročitajte još
Zvaničnici kažu da je sada 500.000 radnika bez posla, a stopa nezaposlenosti od oko 27 odsto, sa nezvaničnim podacima bližim 50 odsto. Starijima je rečeno da će njihove penzije biti zamrznute, a isplate su sada neredovne.
Prema najnovijim podacima, NATO avioni su uništili najmanje 50 mostova, šest magistralnih puteva i pet civilnih aerodroma. Beograd kaže da su 20 bolnica, 30 domova zdravlja, 190 obrazovnih ustanova i 12 železničkih pruga teško oštećeni. Sposobnost Jugoslavije da proizvodi automobile je u potpunosti eliminisana uništenjem fabrike "Zastava" u Kragujevcu, što je zauzvrat dovelo 120 izvođača pred bankrot.
Dok "Jugo" automobili proizvedeni u "Zastavi" verovatno nisu mogli da nađu ogromno tržište na zapadu, rušenje je podgrejalo sumnje da je jedan od ciljeva bilo otvaranje Jugoslavije za inostrane akvizicije.
Pre mesec dana naftni gigant "Petrohemija" bio je jedan od bisera jugoslovenske privrede, njenu vrednost zapadni analitičari procenjuju na oko 600 miliona funti. Rezervoari kompanije su sada skoro potpuno uništeni.
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Dve najveće rafinerije nafte u Jugoslaviji, Pančevo i Novi Sad, bombardovane su do temelja, pored skladišta "Jugopetrola". Efekat je bio jačanje poljoprivredne ekonomije, sa poljoprivredom koja je porasla sa 35 na 50 procenata bruto domaćeg proizvoda, iako se kaže da zemljoradnici strahuju od trovanja hranom.
Beli luk je pao na jedan dinar, sa tri dinara pre nego što je počelo bombardovanje, a slično se pokazalo i drugo povrće. Ukupan račun jugoslovenski ekonomisti procenjuju na između 30 milijardi i 60 milijardi funti, a Jugoslavija će bez sumnje pokušati da traži ratnu odštetu od NATO alijanse.
Neki zvaničnici već planiraju na osnovu toga da dobiju takvu pomoć i pripremaju "radne pogone" za obnovu mostova i puteva, slično rekonstrukciji koja je usledila posle Drugog svetskog rata. Realnost je da su sankcije i 10 godina Miloševićevog stila socijalizma već naneli ogromnu štetu jugoslovenskoj privredi. Čak i pre nego što je počelo NATO bombardovanje, ekonomisti su prognozirali da Srbija ne bi dostigla nivo produktivnosti iz 1990. pre 2015. godine. U kampanji za reparacije, Srbi se takođe suočavaju sa problemom za koje mnogi na Zapadu smatraju da su finansijski odgovorni - cena albanskog egzodusa i prateće humanitarne katastrofe."
Boris DŽonson je ovaj članak napisao 5. juna 1999. godine.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
