- Kršten sam još kao beba da bih preživeo, a preživeo sam mnogo u svom kratkom životu. Svi mi imamo stremljenja, želje, planove, uspehe, ideje. Velike darove mi je dao Bog, a s tim ide i veliki krst. Ali, u ludilu ovog vremena, duhovno slepi, gluvi i nemi, svegrešni, pale prirode, svi neminovno ozbiljno promašujemo i sa zakašnjenjem osetimo da bez Logosa božjeg život nema života niti smisla - objašnjava Stanković.
- To su potvrdili svi koji se življenjem ozbiljno bave. Sve nauke, filozofije, revolucije, ideologije limitirane su okvirom stvorenog, bez pristupa tajni Tvorca, uzroka. A sve se na kraju završava Gospodom, jer kroz njega je sve i postalo - rekao je Milan i dodao:
- On, koji je za sebe rekao da je alfa i omega, a mi, bede, mislimo da je bitniji neki delta (soj, nesoj) ili omikron i svemu se osim Bogu pokoravamo i robujemo. Zato nam življenje i perspektive i jesu u konačnom smislu beznadežni. Ipak, to kada i kako ćemo poverovati i odazvati se na Gospodnji poziv, odnosno kako ćemo konačno živi biti, ne možemo znati, može nam se sam On otkriti u jevanđelju i to ne zavisi od nas malih, nego od NJega, osloboditelja, spasitelja, životodavca i jedinog čovekoljupca. Prosto, zaista Bog se javi… Hristos se rodi! Vaistinu, ovaplotio se Voljom Oca, od Duha svetoga i Marije Deve, i postao čovek - ispričao je Stanković.
Foto: Instagram printskrin/ milanstankovic
- Istina, život i put, radi nas, da nas obnovi, izbavi, oslobodi od laži, greha, demona, smrti! Logos očev u telu, Bogočovek, nova tvar! Jedino novo pod suncem. Krajnja kenoza, spuštanje predvečnog savršenog boga u tačku vremena i utrobu Presvete Deve, šire od nebesa! I kako na to da ne odreagujete celim svojim bićem? Pa za šta smo stvoreni, dati i zadati onda ako ne za takvu ljubav i večno blaženstvo? - objasnio je Milan.
Pročitajte još
Milan Stanković je odlučio i da deo božićnog posta provede u manastiru, a sada je otkrio i kako izgledaju ti dani.
- Menjamo egocentrični za hristocentrični život. Pravoslavlje je sve što je čoveku preostalo i jedino što je opstalo, jedina moguća borba, protiv duha zla, a za dobro i istinu, za ljubav i veliku milost Svedržitelja - objasnio je za Objektiv, pa otkrio da li je prekretnica njegovog pogleda na svet bio trenutak kada je prvi put duđe boravio u nekom manastiru.
- Kada se apostolska živa reč pojavi u vašem životu, to ruši sve dotadašnje koncepte i skida ružičaste naočare obmane. Manastir je blagodatno mesto, "ispostava Carstva nebeskog", da pođemo, da se konačno vraćamo Ocu kroz Sina, a Duhom svetim. To se ne može prepričati, dođite i vidite…
Foto: Jutjub printskrin/Milan Stanković
Na priče da je navodno planirao da se zamonaši, Milan je rekao:
- Nažalost, svedoci smo da u medijima jako retko nailazimo na istinu o meni. Bezumni ljudi su i sveto monaštvo sveli na vesti iz rijalitija, vračare i gatare. Taj jedini bunt i otpor koji je preostao čoveku. Za početak, manastiri i svetootačko predanje su tu da nas uče i pomognu da postanemo hrišćani, što je vrhunska vrednost. Biti istinski hrišćanin je stanje duha koje nadilazi vreme i nakon telesne smrti prelazi u večno blaženstvo. Ali hajde za početak da naučimo da biti pravoslavni hrišćanin nije slobodan dan za jelo i piće za praznike, niti je brojanica okačena o retrovizor u kolima.
- Hajde da se latimo spasonosne Isusove umnosrdačne molitve, koja je ključ za osvajanje unutrašnjih prostora, za trezvenoumlje, upoznavanje Boga, sebe i stvarnosti. A onda nam neće biti važne banalnosti i tračarenje. Tada ćemo moći da se obradujemo, a ne snebivamo kada naša braća i sestre idu u manastir. Molim vas da se najpre upoznamo, pokajemo i izmirimo s Bogom, da iskoračimo iz prolaznih i trivijalnih stvari, iz vremena u večnost. Iz statistike preživelih u punoću života. To su moje božićne želje ljudima. - objasnio je Milan.
Da li je teško biti okrenut Bogu i deo estrade, Stanković je rekao:
- To je stvar srca i njegovog pripadanja. Tamo gde je srce vaše, tamo će biti i blago vaše. Pa, mi ne možemo znati ni da volimo ako nas Bog tome ne nauči. Jer, eto, taj Svedržitelj, koji svetove rečju stvara, iz ljubavi nam je dao potpunu slobodu. Slobodnu volju da čak i njega nećemo. Toliko nas voli da nas ni na šta ne primorava. A danas ljudi jedni druge na teške budalaštine primoravaju, izdaju, ucenjuju i lažima i mržnjom pritiskaju. LJubav nije ni ona naša pala, sujetna, bebeća "dajte mi ljubav, volite me, dajte meni sve"… LJubav je davanje, žrtva. Gospod naš Isus Hristos projavio je apsolutnu ljubav kroz apsolutnu žrtvu na krstu. Još jedna tajna pred kojom treba drhtati. Oni kojima ništa ne predstavlja raspeće, nažalost, ne mogu ništa znati ni o ljubavi ni o Bogu. Simbol ljubavi nije emodži crveno srce, nego krst - rekao je.
(Objektiv)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
