- Nema kompromisa oko osnovnih principa, uključujući i pravo svake države da odluči kojim će putem da ide. Svaka zemlja ima pravo da odabere način na koji će da se brani, odnosno, da li će biti deo nekog bezbednosnog sporazuma - kazao je Stoltenberg, preneo je AP.
Podržavanje ruskog predloga o neširenju na istok bi značilo da se NATO odriče ključnog dela osnivačkog akta.
Kako prenosi AP, prema članu 10. Vašingtonskog sporazuma iz 1949. godine, NATO može da pozove svaku evropsku zemlju koja želi da doprinese bezbednosti u severnoatlantskoj oblasti, kao i da ispunjava obaveze iz članstva.
Međutim, Stoltenberg je rekao da rusko gomilanje vojske u blizini Ukrajine i dalje izaziva bojazan da bi moglo da dođe do invazije.
- Vidimo naoružane jedinice, artiljeriju, vojno spremne jedinice, vidimo ratnu opremu - izjavio je on.
Gomilanje vojske, kombinovano sa ruskim bezbednosnim zahtevima, kao i skorije istorije sa Ukrajinom i Gruzijom - šalje poruku da postoji realan rizik od novog oružanog sukoba u Evropi - dodao je Stoltenberg.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je ranije danas da je važno razgovarati sa Rusijom i da će ponovo razgovarati sa Putinom narednih dana.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
