МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Кад су писци били дипломате

- Песници су, у то време, улазили у дипломатију, лако, јер се литература јако ценила, као један од путева ка уједињењу нашег народа - једно је од каснијих сећања Милоша Црњанског на период када је радио у дипломатској служби Краљевине СХС односно Југославије.Иако Црњанског сви знамо по непревазиђеним &quot;Сеобама&quot; не треба губити из вида да је он инспирацију за сва своја књижевна дела црпео из стварног живота;друштвених и политичких околности којима је био, ако не увек учесниконда бар савременик или слушаоц.Рођен у Чонграду 1893. годинеу тадашњој Аустро-Угарској, где његова породица није могла да изража српска национална осећања. Упак она је Милоша уткала осећај родољубља према Србији, због којег се он касније и доселио у њу.ФОТО: АрхиваЊегова љубав према својој земљи и православљу није обликовала само његов књижевни опус већ и његове професионалне кораке у дипломатској служби.Међутим, животне околности додатно су продубиле дај осећај.Први светски рат провео је као Аустро-Угарски војник на Источном (руском) фронту, ратујући против своје словенске браће.По завршетку рата, настанио се 1919. године у Београду и почео да развија своје песничко стваралаштво.Убрзо је постао и професор IV београдске гимназије, а упоредо са тим хонорарно је радио као новинар у листовима &quot;Политика&quot; и &quot;Време&quot;.Тадашњи државни врх био је свестан значаја личности попут Црњанског за промоцију земље у свету. Стога, је и Црњански добио одговоран задатак да као дипломатски службеник борави у Немачкој и Италији.У дипломатској служби обрео се у годинама пре него што је објавио роман &quot;Сеобе&quot;. Прва његова дипломатска функција био је положај аташеа за културу у Берлину 1928-1929.ФОТО: АрхиваЊегова сведочења представљају драгоцени извор прилика у Немачкој у време када се нацизам у тој земљи уздизао до главне политичке силе. У &quot;Ембахадама&quot; оставио је сећања на тај критичан период и указао на оно што ће се десити каснијих година - светски рат.Црњанског није напуштала мисао о рату. И кад је &ndash; сасвим докон &ndash; шетао улицама Берлина, Црњански је имао на уму историјску судбину српског народа. Један берлински моменат, који издвајам овом приликом, говори најбоље о његовом изузетном осјећају за &quot;мрачне сјени прошлих времена&quot;: У Берлину је писац &quot;Сеоба&quot;провео годину дана, а у берлинско посланство вратиће се поново децембра 1935. године на место аташеа за штампу. На сопствени захтев, премештен је у Рим 1938. године, где је био до капитулације Краљевине Југославије. Одатле је 2. маја 1941. године отишао у Лондон и ту се завршавају сећања у &quot;Ембахадама&quot;. Тим подацима треба још додати да је Црњански у емиграцији у британској престоници био све до 1965. године, радећи повремено и као књиговођа у обућарској радњи и разносећи књиге, али је тада написао и два велика дела: &quot;Роман о Лондону&quot;и &quot;Другу књигу Сеоба&quot;.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Кад су писци били дипломате

Ваш коментар

Нема коментара