АНА КАПОР: ''Покушавам да забележим тренутак времена''

Рођени сте у породици уметника. Осим талента и заната, која је искуства и вештине Момо Капор пренео на Вас?Моја млађа сестра Јелена и ја смо увек биле укључене у све оно што је радио. Још каосасвим малу ме је водио на изложбе и због тога сам заволела цео тај свет врло рано. Био је врло присутан отац, а у свет сликарства ме је увео кроз игру. Да бих била мирна док је он сликао, дао је и мени четкице и боје и на томе сам му и дан данас захвална.Фото: Приватна архиваЧесто сте путовали са породицом. Који је град који је оставио највише утисака на Вас, који је &#39;&#39;град успомена&#39;&#39;?Доста смо путовали. Тата је инсистирао на томе, па смо тако већ као деца обишле готово целу Европу, а са шеснаест година су ме родитељи послали први пут у Њујорк, где сам месец дана обилазила галерије и музеје. У то време сам мислила да би било добро да студирам у једном таквом граду, али је на крају, када је требало одабрати - Рим превагнуо. Сада сам срећна што је било тако.Када је реч о тишини, да ли имате жељу да се понекад изолујуте од других људи и како сте се у младости носили са звањем &#39;&#39;Момина ћерка&#39;&#39;, да ли Вам је пријало то или не?Један од разлога због којих сам тако рано отишла из земље била је сигурно и жеља да све оно што урадим буде само моја заслуга, а не резултат неких срећних околности у којима сам се родила. Због тога нисам имала проблем&#39;&#39;татине кћерке&#39;&#39;, јер у Италији тата није биопознат као код нас и све је зависило само од мене. Тражила сам свој пут на неутралном терену где сам имала једнаке шансе као и други сликари моје генерације. Временом су моје слике биле примећене, почеле су прве изложбе које су полако довеле до тога да данас живим од сликарства, што сматрам својим највећим успехом.Фото: Приватна архиваТакође сте створили уметничку породицу. Да ли је тешко пронаћи баланс између уметнице имајке/супруге?И мој муж је сликар, он је завршио Ликовну Академију у Београду, упознали смо се давне 1983. године и од тада смо заједно. Наш син Лука је прекинуо традицију уметника у фамилији, он следећег месеца треба да дипломира на Правном факултету у Риму.Није било тешко ускладити посао и породични живот, јер смо Влада и ја увек све радили заједно и &lsquo;&rsquo;ускакали&rsquo;&rsquo; једно другом у помоћ када је било потребно. Наравно, недостајала ми је мама која је у то време још радила па није могла често да долази код нас, али са добром организацијом је и тај период &lsquo;&rsquo;пролетео&rsquo;&rsquo;. Сада га се сећам са носталгијом и делује ми нестварно да је већ прошло толико година.Фото: Приватна архиваМоже се рећи да су Ваше слике ведуте у којима се осећа празнина и тишина (може се чак рећи да сте предвидели ситуацију у којој се свет тренутно налази?)Већ дуго сликам пределе без људи. Али, њихово присуство на мојим сликама, иако није на први поглед видљиво - постоји. Оно се осећа у траговима које су оставили иза себе. Покушавам да забележим тренутак заустављен у времену. Присуство људи дало би сликама временску конотацију а то је управо оно што желим да избегнем.Нажалост, улице и тргови Рима су неколико месеци подсећали на атмосферу мојих слика. Али, постоји суштинска разлика између опустелог града и онога што ја покушавам да насликам.У мојим сликама превладава спокој за разлику од атмосфере страха, неизвесности, присилне тишине и неке невидљиве претње која се осећала овог пролећа и која се сада поново јавља.Фото: Приватна архиваБОНУС ГАЛЕРИЈА: Ђорђе БалашевићЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

АНА КАПОР: ''Покушавам да забележим тренутак времена''

Ваш коментар

Нема коментара