Пљака је био је глумац Југословенског драмског позоришта, а играо је у више домаћих филмова. Често су га поредили са Џејмсом Дином, а његов шарм и харизму Вук је несумњиво наследио.

 

Колико је велики, као и колико је утицао на развој културе говори и чињеница да су по Костићу назване чак две улице у Београду. Реч је о Пљакиној улици у Земуну и Улици Михајла Пљаке Костића на Звездари.

Вук је једном приликом за медије истакао да је његов отац био врло поносан на њега откад је почео да прави прве глумачке кораке, најпре у групи Мирослава Алексића, а потом и на студијама. Како Вук каже, иако му је тешко што отац није уз њега, он зна да га он однекуд гледа.

- Он је на мене био поносан увек. Откад сам пошао код Мике у групу и уписао факултет. Чу'ш жао... Наравно да јесте, али прошло је 15 година откад није са нама. Умро је 2001. године, али ја знам да и сада може да ме види ― искрен је био Вук пре неколико година док је причао о очевом прераном одласку.

Када је чувени Пљака преминуо од леукемије, Вук је имао само 22 године, и тек је почињао своју каријеру, па му је очева смрт у том периоду пала још теже.

 - Знам да бих волео бих да будем отац какав је он био. Волео бих да будем ћале на том нивоу. Можда се чак и плашим да не бих могао да будем толико добар ћале као што је он био. Али страх од неуспеха је неуспех сам по себи ― рекао је глумац својевремено за медије.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".