''На данашњи дан, тачно пре 60 година, Иво Андрић „мајстор приповедачке уметности“ примио је престижно, вероватно и најважније одличје светске културе – Нобелову награду за књижевност, 

У образложењу Нобеловог комитета се наводи да је Андрић добио престижну награду „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље".  

Читајући Андрића одувек ме је фасцинирало његово дубоко психолошко понирање у егзистенцијално-духовне проблеме човека, као што су страх, живот и смрт, и лакоћа којом је успео да своју мисао преточи пером у писану реч. Андрић је на брилијантан начин дао своју визуру човековог уметничког нагона као „инстинктивног отпора против смрти и нестајања” који „у својим највишим облицима и дометима поприма облик самог живота”. Уметност, по њему, "побеђује све, па и саму смрт, а свако право уметничко дело човекова је победа над пролазношћу живота".

Стварна и највећа опасност није у опасностима које нам заиста прете, него у страху који је у нама. Јер, чега се све ми људи не бојимо? Зараза, нових болести, и смртоносних проналазака о којима читамо у новинама, полицијских мера, чак и оних које се не односе и не могу односити на нас, својих рођених ноћних помисли, које имају корен не у спољној стварности, него у нашим слабим живцима и уснулом разуму. Значи, страх треба убити у корену, треба уништити способност човекову да се боји, истргнути је из човека као што се ваде нездрави и осетљиви крајници“, написао је патријарх на свом Инстаграм налогу.