Глумац је за "Ало" објаснио да се са супругом Слободом труди да ћерке изведе на прави пут и објаснио колико је у данашње време тешко бити добар човек, што је једна од тема којом се бави управо Ковачевићев филм.

Фото: А.Станковић

 

Довели сте ћерке на премијеру филма. Да ли осећате већу одговорност с обзиром на то да вас вечерас оне гледају?

- Мене оне вечерас први пут гледају. Први пут су на некој премијери. Оне су биле јако узбуђене и то ме веома радује. Надам се да их нећу разочарати.

Зашто оне са вама нису прошетале црвеним тепихом?

- Зато што оне нису снимале филм.

Ваша супруга Слобода Мићаловић и ви сте јавне личности. Како се ћерке носе са тим и да ли вам је тешко да их изведете на прави пут?

- Не знам, то је потпуна енигма. Трудимо се најбоље што можемо. Ми смо јавне личности, шта да им радим. Такав им је хороскоп, то су добиле, такву маму и тату. Оне су најнормалнија деца и није им занимање да буду наше ћерке.

Филм Душана Ковачевића „Није лоше бити човек“ чекао се 18 година. Како је дошло до ваше сарадње?

- То је био сплет срећних околности како смо се нашли Душко и ја, његов сценарио и ја. Овај филм схватам апсолутно лично јер се неке ствари поклапају с мојим искуством.

Колико је данас заправо тешко бити човек? Шта мора да краси особу да би била добра?

- Добар човек се рађа, али најтеже је да такав опстане, да одржи доброту. Али ако неко није рођен као добар човек, можете да улажете у њега не знам колико... Цео систем, цело светско устројство утиче на то да је све теже задржати основне вредности.

Да ли прихватате комплимент када вам кажу да сте добар човек?

- Не могу да кажем за себе ни да сам добар ни да са лош. Не бринем о томе. Како године одмичу овакав сам какав сам. Са свим манама и врлинама. Трудим се да будем што бољи. Не знам како бих оцењивао да ли сам добар или лош.

(Ало)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".