- Песници су, у то време, улазили у дипломатију, лако, јер се литература јако ценила, као један од путева ка уједињењу нашег народа - једно је од каснијих сећања Милоша Црњанског на период када је радио у дипломатској служби Краљевине СХС односно Југославије.
Иако Црњанског сви знамо по непревазиђеним "Сеобама" не треба губити из вида да је он инспирацију за сва своја књижевна дела црпео из стварног живота; друштвених и политичких околности којима је био, ако не увек учесник онда бар савременик или слушаоц.
Рођен у Чонграду 1893. године у тадашњој Аустро-Угарској, где његова породица није могла да изража српска национална осећања. Упак она је Милоша уткала осећај родољубља према Србији, због којег се он касније и доселио у њу.
ФОТО: Архива
Његова љубав према својој земљи и православљу није обликовала само његов књижевни опус већ и његове професионалне кораке у дипломатској служби.
Прочитајте још
Међутим, животне околности додатно су продубиле дај осећај. Први светски рат провео је као Аустро-Угарски војник на Источном (руском) фронту, ратујући против своје словенске браће.
По завршетку рата, настанио се 1919. године у Београду и почео да развија своје песничко стваралаштво.
Убрзо је постао и професор IV београдске гимназије, а упоредо са тим хонорарно је радио као новинар у листовима "Политика" и "Време".
Тадашњи државни врх био је свестан значаја личности попут Црњанског за промоцију земље у свету. Стога, је и Црњански добио одговоран задатак да као дипломатски службеник борави у Немачкој и Италији.
У дипломатској служби обрео се у годинама пре него што је објавио роман "Сеобе". Прва његова дипломатска функција био је положај аташеа за културу у Берлину 1928-1929.
ФОТО: Архива
Његова сведочења представљају драгоцени извор прилика у Немачкој у време када се нацизам у тој земљи уздизао до главне политичке силе. У "Ембахадама" оставио је сећања на тај критичан период и указао на оно што ће се десити каснијих година - светски рат.
Црњанског није напуштала мисао о рату. И кад је – сасвим докон – шетао улицама Берлина, Црњански је имао на уму историјску судбину српског народа. Један берлински моменат, који издвајам овом приликом, говори најбоље о његовом изузетном осјећају за "мрачне сјени прошлих времена":
У Берлину је писац "Сеоба" провео годину дана, а у берлинско посланство вратиће се поново децембра 1935. године на место аташеа за штампу. На сопствени захтев, премештен је у Рим 1938. године, где је био до капитулације Краљевине Југославије. Одатле је 2. маја 1941. године отишао у Лондон и ту се завршавају сећања у "Ембахадама". Тим подацима треба још додати да је Црњански у емиграцији у британској престоници био све до 1965. године, радећи повремено и као књиговођа у обућарској радњи и разносећи књиге, али је тада написао и два велика дела: "Роман о Лондону" и "Другу књигу Сеоба".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
