Поскупљење у последњих месец дана је погодило и занатске пекаре које су такође подигле цену, па је сада векна од пола килограма од 45 до 55 динара. До поскупљења је дошло због већих трошкова производње, а до краја године се очекује још већа цена.

У Уији пекара Србије кажу да су у току разговори са Министарством трговине како би се сачувала цена хлеба. Сматрају да је прекомеран извоз пшенице допринео да порасте цена брашна на нашем тржишту.

''Предложили смо да робне резерве интервенишу да би се стабилизовала ситуција'', објаснио је Зоран Пралица, председник тог удружења.

''Други предлог је да се уведе такса на извоз пшенице до следеће жетве, као што је урадила Русија. Тиме би се ограничио извоз. Та решења би нормализовала цену пшенице и пала би на реалну, од 23 до 25 динара'', додаје Пралица.

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије објашњава да то нема везе са извозом, јер је то берзанска роба.

''Ове године је род виши него лане. Мора да се извози, а ако је ван јефтиније произвођачи могу да је увезу. Уколико запрети мањак, држава ће интервенисати, све се то прати како треба'', објаснио је Богуновић.

Пшеница је скочила са 17 до 18 динара на 27 до 28 динара по килограму, струја је скочила са 47 до 50 евра по мегават часу на око 120 евра. На поскупљење су утицали и скупље брашно, као и транспортни трошкови.

Ограничење цене?

Фебруара 2019. године је истекла уредба Владе о обавезној производњи и ограниченој цени хлеба тежине 500 грама, од брашна типа 500. Ова векна је максимално могла да се продаје за 46 динара. Просечна потрошња хлеба и пецива по члану домаћинства у Србији је око 70 килограма.