Да подсетимо, Ирвина је 4. септембра 2006. године на гребену Бат у близини Порт Дагласа пробола ража док је снимао нову телевизијску емисију.

Сниматељске екипе су се очајнички трудиле како би покушале да га спасу пре него што су га одвеле на обалу, где су болничари извршили реанимацију. Ирвин је преминуо пре него што је стигао у болницу. Цео инцидент снимљен је камерама, траке су предате властима да помогну у њиховој истрази, али снимак још увек није објављен у јавности, углавном захваљујући жељи његових блиских пријатеља и породице.

- Снимак никада неће угледати светлост дана. Никада. Ја сам снимак погледао, али не желим да га видим поново - рекао је Ирвинов најбољи друг и режисер Џон Стејнтон код Ларија Кинга 2006.

Раже иначе користе бодље, које су заправо три отровне спиналне оштрице у репу, као одбрамбени механизам када им неко прети или када их нагази. Ража му је бодљом пробила грудни кош и забола отровни шиљак директно у срце.

Ирвин је ронио тог дана снимајући за своју нову емисију. Фокус екипе је била смртоносна тиграста ајкула. Након што није успео да је пронађе, Ирвин се уместо тога окренуо џиновској ражи од скоро два и по метра како би је снимио за један други пројекат који је радио. Стив Ирвин је пливао изнад раже, које су иначе у већини случајева безопасне. У једном тренутку му је ража бодљом пробила груди, по свему судећи, мислећи да се ради о ајкули.

Ирвин је рекао свом тиму да му је ваздух "пробио плућа" након што је погођен, не схватајући да је уместо тога погодио његово срце.

Све је било снимљено јер је то била жеља самог Ирвина. Стравични снимак је одмах предат властима које су истраживале његову смрт. Биограф Тими Донован рекао је да је Ирвин увек говорио људима “да би био тужан ако нико не сними његову смрт“.

Све копије касете на којој се налази снимак Ирвинове смрти су уништене одмах по завршетку истраге, осим једне. Речено је да је његовој супрузи уручена последња копија. Она је за магазин “Yоу” 2018. рекла: „Након што је Стив умро, 100 милиона гледалаца је погледало видео снимак његове смрти који је објављен на Јутјубу. Тај филм је био потпуна измишљотина која је искоришћавала тугу људи. Никад нисам гледала прави снимак. Зашто бих? Знам како је мој муж умро и лакнуло ми је што деца нису била на броду као што би обично била; било би ужасно да су била сведоци тога.”

Према њеним речима, још увек постоји копија негде у полицијском трезору.

БОНУС ВИДЕО: