Према веровањима на данашњи дан не треба радити у пољу, такође у народу је распрострањено веровање да не треба спавати преко данка, како се не би спавало преко целе године. Изузетак су они који су током дана спавали на Ђурђевдан, у народу се каже да би они требало да "одремају" и сутра како би се "поништило дејство".

Међу Србима влада веровање које каже да ако је неко Ђурђевдан дочекао у кревету, што значи да ће остатак године бити дремљив и болешљив, онда би тај требало и на Марковдан да одспава, јер ће се тако избавити од поспаности и болести. На Марковдан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године, изузетак су они који су већ "згрешили" и спавали на Ђурђевдан.

Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина, а веровало се да ће онога ко данас греши и не поштује апостола Марка стићи казна. Казна ће бити олуја и громови који би могли да му уништити имање. Управо због тога земљорадници не раде на својим имањима. Овај дан су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.

Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по телу, него по духу. Када је Марко био с Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу. Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито.

Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе. Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.

Из Пентапоља је дошао у Александрију, где је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Марко је своју проповед Марко потврђивао многобројним великим чудима. Када су га незнабошци оптуживали да разара њихову идолопоклоничку веру и када је градоначелник почео да га тражи, Марко је поново побегао у Пентапољ, где је наставио своје дело.

Марко се после две године вратио у Александрију, на велику радост верника, чији се број вишеструко повећао. Тада су га ухватили незнабошци, везали га и вукли по калдрми вичући: "Повуцимо вола у обор". Тешко повређеног и крвавог бацили су га у тамницу, где му се прво јавио анђео који га је храбрио и крепио. Затим му се јавио и сам Исус Христ, који му је рекао: "Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој", а Марко му је одговорио: "Мир и теби, господе мој Исусе Христе".

Злобни људи су сутрадан извукли Марка из тамнице и поново га вукли по улицама и поново викали: "Повуцимо вола у обор". Изнурен и изможден, Марко је изустио: "У руке твоје, господе, предајем дух мој", и умро, 68. године у Александрији. Саркофаг светог Марка налази се у Венецији у цркви посвећеној овом јеванђелисти.

Молитва светом апостолу и јеванђелисту Марку

О, свети Марко, свето перо Пресветог Господа, Светог Еванђеља списатељу и учитељу Васељене, апостоле и мучениче Христов!

Ево ми, који смо због безбројних грехова недостојни Неба и Земље, скрушено у молитви твоју Небеску помоћ иштемо. Јер си ти због свог узвишеног и мученичког живота пред сам Господњи престо стао и имаш слободу да Га молиш за нас грешне.

А ми, који смо све дарове Божије у себи унаказали, како да Му се за помоћ обратимо, како да Му кажемо: Помози и опрости! Стид нас је, свети Марко, али и страх велики, јер ко са толиким гресима пред Бога Силнога сме да стане.

Стид нас је и тебе, еванђелисто Божији, јер и ти си извор сваке чистоте и правде, али ти иапк приносимо ове речи са надом да их нећеш презрети, макар колико на смрад греха мирисале.

Јер сећајући се твоје храбрости којом си по демонским збориштима таму многобоштва разгонио и безбројне душе из пакла најдубљег изводио, стајемо пред тебе, пред твоју моћну заштиту и вапијемо ти: Помози нам, апостоле Божији, и ове зле силе које нас због наших грехова са правом гоне,одагнај силом благодати Христове. Помози, еванђелисто Господњи, нама који смо некад били створења Божија, али смо по вољи својој и лудости отишли у „земљу даљњу“ и постали духовни мртваци да оживимо и да се Богу вратимо.

Нека они најчистији извори Небески, које изобилно точи твоје Свето Еванђеље, непрестано натапају наше окореле душе својим водама вечности и својим најузвишенијим истинама и благодаћу Сина Божијег и Сина Човечијег, Чији си ти смерни слуга био.

Нека те воде Небеске сперу сва зла, све нечистоте, све смрти које су се угнездиле у нама и нека Дух Свети сиђе у нас као у бању Силоамску и излечи нас да би са радошћу и надом једном дочекали позив да пођемо у Отаџбину Вечну.

Помоли се Господу, о свети еванђелисто и апостоле Марко, да макар и по цену безбројних мука и патњи због небројених грехова које учинисмо, исправимо живот наш и загладамо све преступе против правде Божије. И да једном када будемо прилазили страшном судишту, на коме ћеш и ти са осталим еванђелистима седети, не чујемо ону страшну Христову реч: „Идите од Мене, проклети, у огањ вечни“ – него ону најрадоснију и најблаженију: „Ходите благословени Оца Мојега, примите Царство које вам је припремљено од постања света“.

О, када би ту реч и чули ми, недостојни од свих, па да славећи твоје свето име, свети Марко, сверадосно прослављамо и бескрајно Милостивог и Доброг Бога, Који у Светој Тројици вечно пребива, Оца и Сина и Светога Духа, кроз све векове који никада неће проћи.

Амин.