Џордан је тада био јако мршав, али је израстао у снажног младића који је ове године представљао Америку на Олимпијским играма.

Џери је одувек желео да постане тата. Дуго се борио с процесом удомљавања, а онда је једног дана угледао чланак о животу сирочади у Камбоџи. Ни тренутка није оклевао да их контактира, предузме све што је требало и ускоро је добио вести које су му промениле живот.

 

 

Те 2000. године отишао је у Пном Пен у Камбоџи, где је упознао свог сина, Џордана, који је живео у сиротишту откад су му умрли родитељи. Био је неухрањен и имао тешке инфекције. Џери га је одвео у Флориду и одмах му постао прави отац.

По повратку у САД пред њима су се појавиле многе препреке. Џордан је имао много здравствених проблема, био је исцрпљен и слаб те је с Џеријем комуницирао путем знаковног језика пре него што је научио енглески. Тада је имао две године, али само седам килограма. Џери није знао хоће ли преживети, али обећао му је да ће све учинити како више не би морао да пати.Бринуо је о њему, водио рачуна о доброј исхрани, здрављу дечака и ствари су кренуле набоље.

 

 

Након што је ојачао, Џордан је почео да се бави скоковима у воду, а убрзо је постао и професионалац.

 

 

Његови олимпијски снови почели су да се остварују када је напунио седам година. У кампу је привукао пажњу Тима О'Брајена, сина познатог тренера скокова у воду. Џордан је ушао у посебан програм и почео да постиже своје прве успехе.

Ове године је на Олимпијским играма у Токију представљао Сједињене Државе, али у срцу и Камбоџу. Он је први скакач у воду камбоџанског порекла који се такмичио на Олимпијским играма.

А у једном од постова, честитао је Дан очева.

"Срећан Дан очева, ћале! Успели смо. Успео сам да ти дам поклон за Дан очева, за који сам радио цео живот. Али није то импресиван део. Оно што је импресивно јесте колико си веровао у мене и био уз мене све време. Подршка која је свима потребна. Још једном, волим те више него ишта друго"

 

 

Џордан има девојку, која му је, такође, велика подршка.

(Б92)