"Димитријо, сине Митре", "Весели се кућни домаћине", "Мој Милане кад у војску пођеш", "На Ускрс сам се родила", "Мито, бекријо", "Ајде Јано, коло да играмо", "Јел' ти жао што се растајемо", "Запевала сојка птица" и многе друге само су неки од назива песама које је Василија Радојчић отпевала.
О њеном приватном животу се јако мало зна, а у једном интервјуу открила је да је остала без супруга.
Њена љубав био је бубњар Милан Ђорђевић. Дуго су били у браку, а његову смрт је тешко поднела. Оно што јој је терало сузе на очи био је и начин на који је третирана као уметник. Снимила је много песама, албума и својевремено плоча, али уз награде, признање од државе није добила.
- Повредиле су ме и колеге музичари, естрадну пензију нисам добила иако сам неколико пута подносила захтев. Када је пензија изгласана, требало је да је први добијемо Цуне и ја. Он је пензију добио, мене су заобишли иако важим за певачицу која има највише снимљених песама у фонотеци Радио Београда. Снимила сам за РТВ ПГП 60 антологијских песама, обећали су да ће ми објавити троструки албум, а онда су десетак мојих песама стрпали у некакав заједнички музички пројекат за који још не знам шта представља - рекла је Василија давних дана.
Певачку каријеру је почела шездесетих година 20. века. Многе њене песме постале су хитови које слушају различите генерације. Квалитетне интерпретације и глас обојен емоцијама привукли су велики број поштовалаца.
Умрла је у 76. години. Кремирана је у Београду 2011. године. Њен пепео је посут по Врту сећања који је део Новог гробља.
БОНУС ВИДЕО:
