Боривоје Бора Кандић играо је младог Вука пре него што се у Кадијевићевој серији појавио Манојловић. Почетак каријере који се само може пожелети, пошто је Кандић имао само 26 година када се серија 1987. године премијерно приказивала на 200-годишњицу Вуковог рођења. И тек што је завршио Академију, а његов отац је такође био познати глумац Милош Кандић.
Међутим, Борин живот претворио се у тужну причу. Глумом је престао да се бави када је отишао у Аустралију, због чега се потом покајао. Умро је 8. децембра 2020. у 60. години, а последњих дана издржавао се од мајчине пензије и тако што је чистио једну кафану на Зеленом венцу.
Иако се те 1987. године чинило да све иде како Кандић жели, и пре тога су га у животу погађале трагедије. Баш у време снимања "Вука", он је доживео саобраћајну несрећу у којој му је погинула девојка. Он је прошао са поломљеном вилицом, а интересантно је да је и тако снимао сцене из "Вука", али потпуно нем, без иједне речи - само оне кадрове у којима није морао да говори. Све то је испричао у интервјуу за "ТВ Новости" 1987. године, у тренутку када се серија први пут приказивала на телевизији и док се Мики Манојловић још није ни представио публици као Караџић. Тај разговор преносимо у целости:
"Младом београдском глумцу Боривоју Кандићу, кога управо гледамо у улози Вука Караџића у истоименој телевизијској серији, срећа се осмехнула још као студенту треће године Академија: уместо епизодне, добио је насловну улогу! Истина је, међутим, да од самог почетка серије о глумцу који у прва четири наставка игра Вука, готово да није ни било помена. Боривоје Кандић, почетник, стајао је тако у сенци колеге, познатог и признатог ветерана Предрага Микија Манојловића... А управо чињеница да Кандић започиње серију о таквом великану као што је био Вук, на њега сваљује тешко бреме одговорности.
Фото: Архива Новости, ТВ Новости, РТС принтскрин
Прочитајте још
- Првобитно је било предвиђено да у серији одиграм једну епизодну улогу - прича Кандић - Међутим, на пробном снимању показало се да личим на Микија Манојловића, па је одлучено да младог Вука играм ја. Истина, требало је да се на екранима задржим до шесте епизоде, али се редитељ Кадијевић побојао да публика после неће моћи да прихвати Манојловића...
Епизоде у којима игра Вука снимане су од септембра 1984. године до марта 85.
- Била је то страшна зима - сећа се Кандић - дуго је било око 20 степени испод нуле. Стално смо се смрзавали, а најгоре је прошао глумац Добрица Јовановић, који је као игуман Стефан цео један дан висио на крсту само у кошуљи... Мени је најтежа сцена била када ме је у четвртом наставку један Турчин шибао: вукао сам се по леденом блату, руке су ми биле крваве...
У време снимања серије Кандић је у саобраћајној несрећи поломио вилицу:
- Пратио сам брата у војску, а несрећа се догодила код Титовог Врбаса. Моја девојка је погинула. Четири недеље носио сам шине због поломљене вилице, али су неке сцене у којима не говорим ипак урађене, тако да снимање није каснило.
И док редитељ Кадијевић сада очекује да ће серија везати гледаоце тек од пете епизоде, када се као Вук коначно појави Мики Манојловић, млади глумац Боривоје Кандић позива се на оцену Савета серије да су управо први наставци најбољи, најживотнији... 'Можда је то моја жеља и лично мишљење', додаје скромно и помало несигурно, а онда додаје:
- Нисам видео Манојловића ни на снимању ни на филму, после монтаже, али знам да је Мики још пре него што је почео снимање прегледао оно што сам ја урадио.
Фото: Архива Новости, ТВ Новости, РТС принтскрин
Док чека суд гледалаца и критичара, Боривоје Кандић, као и сваки млади глумац, нестрпљив је и неодлучан: све би нешто да каже, али се у последњем тренутку ипак предомишља, као да чека да и њихово време дође па да проговори.
- Моја улога се завршава са почетком Вукове болести, који је у то време представљен као поприлична кукавица, али и као човек који се само вером бори за свој народ. Био је писар и код Карађорђа и код Ћурчије, пошто му отац другачије није дао да иде у устанак. Мислим да највећу вредност серији дају одличан сценарио Милована Витезовића, глумачке креације, сјајни костими и одлична фотографија. Ништа није било препуштено случају, пошто смо месецима унапред имали пробе. За мене као глумца важна је и сарадња са редитељем Кадијевићем.
Боривоје Кандић сада има 26 година, дипломирао је и постао члан Југословенског драмског позоришта у којем игра у представама 'Сеобе', 'Колубарска битка', 'Родољупци', 'Лекција' и другим. У свет филма ушао је са 'Шећерном водицом', 'Варљивим летом' и 'Qуо вадис'. После снимања 'Вука' заиграо је и у телевизијској серији 'Дај ми крила један круг'. Многи ће га гледаоци сада препознати као лава из те серије. Што се будућности тиче, прилично је ружичаста: требало би да игра у серији од 13 епизода 'Доме, слатки доме' редитеља Милутина Петровића.
- Та серија - каже Кандић - требало би догодине да замени 'Бољи живот', а ја играм једног клинца. Зато се секирам што ме коса поприлично напушта, а и предубоки глас ће ми опет задавати муке. Јер, и за време снимања 'Вука', Кадијевић ме је стално терао да говорим више. Некако су у нескладу моје дечачко лице и бас којим говорим.
Иако је завршио средњу економску школу, Боривоје се ипак одлучио за глумачки позив. Можда зато што је и његов отац, Миша Кандић, такође глумац, који је играо у безброј филмова и серија. Не каже се у народу узалуд 'Какав је отац, такав син', или 'Не пада ивер даље од кладе'. А ако се по јутру дан познаје, судећи по првој главној улози - Вука Караџића - Боривоју Кандићу будућност се осмехује."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору" 1987. године. *
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
