Први хорор филм снимљен код нас је "Лептирица" (1973) ,а то је и први хорор филм који спомиње и Ђорђе Милосављевић, креатор серије "Калкански кругови" причао је једном приликом о веровањима и хорорима у домаћем филму и митологији као и стварима које су га инспирсале за његову серију: 

- "Лептирица" не може да се заборави, као уосталом ни "Свето место", које се пак ослања на Гогољеву прозу.

Што се тиче самих "Калканских Кругова", прво питање које се поставља јесте да ли је само име преузето из митологије или је део маште аутора.

- "Калкански кругови" су израз који постоји само у фиктивном Долу. Ипак, он није потпуно измишљен. "Издвојеници", односно људи оболели од губе, држани су у простору који је био омеђен живим кречом, просипаним унаоколо ради спречавања ширења болести - а те трагове у Долу зову заштитним, "калканским круговима". Овај мотив описан је и у причи Милована Ђиласа "Губавац", која се дешава у Црној Гори за време аустријске окупације током Првог светског рата, и говори о Лазару, кога воде на месту где, као оболео од губе, треба да проведе остатак живота.

Баба Губа је мистериозно биће из серије и како је један од ликова назвао рођак Баба Роге.

- Саша у серији спомиње везу са Баба Рогом, али бих је ја сад мало допунио. Баба Губа јесте уствари млађа сестра Чуме, односно Баба Куге. Чума је персонификација демона куге, која у лику старице дуге косе долази непозвана у кућу, те пословично једе малу децу... иначе воли да се на тавану купа у дрвеном кориту и чешља. Укућани могу да се од ње одбране само тако што ће је уместо Чума звати Кума, правити се да не примећују њену гадну нарав, услужити је за столом и чекати да оде. У односу на Чуму, Баба Губа је један изузетно пристојан демон.

Оно што је у серији заступљено и има свој засебни део приче, али не само и у серији већ и свуда око нас у реалном животу, јесте народна медицина и веровања да ћемо травкама, чајевима и блатом све излечити.

- Најзанимљивије приче о биљкама и митологији свакако можете да нађете код Веселина Чајкановића. Он пише и о крушки, као дрвету на чијим гранама живе вештице, и о ораху чији плодови треба да нахране мртве… што не би требало да чуди, пошто су још питагорејци закључили да језгро ораха необично личи на људски мозак. Такође, Чајкановић пише и да копривом можете да се браните од различитих демона и да је због тога добро стављати је под јастук труднице. Зато очекујем да у Долу Бора редовно ставља коприве испод јастука ћерке Миланке… На крају, пошто је овај април засад тако ружан и хладан, треба да гледамо трњине. Како се верује, кад оне процветају, почиње право пролеће.

Аутори популарне серије за локацију циљано су одабрали место за које народ од раније везује приче и веровања о несвакидашњим појавама. Наиме, место "епицентра" Калканских кругова одиграва се на остацима средњевековног манастира Кастељан из 14. века који се налази на обронцима Букуље. Његов настанак везује се краља Драгутина, али тек у 15. веку деспот Стефан подиже куполу и манастир достиже пун сјај и значај.

 

 

Два века касније, манастир бива срушен под налетом Турака и такав остаје до данас. Видљиви су само доњи делови манастирске цркве. Занимљиво је да су људи долазили на рушевине јер су веровали да боравак на том месту и молитва могу да излече кожна обољења, нарочито она најтежа попут губе односно лепре. 

На основу тога, види се да садржај серије прати аутентичност локације али и традиције које се вековима приповедају о овом месту.

БОНУС ВИДЕО: