- По свим неким животним питањима сам била другачија. Нисам била неко ко је дозвољавао да било ко може да му приђе. И као јако млада сам била свесна онога што заправо желим. Била сам свесна какав је профил партнера са којим ја могу да проведем неко одређено време. Била сам неко ко се није превише упуштао у неке комуникације, имала сам, веровали или не, два партнера пре него што сам упознала Оливера. То су били људи који су били зрели, остварени, и са којима сам ја могла да функционишем и да једноставно испољим себе на прави начин. Никада нисам могла да будем са неким ко је моје годиште, увек су партнери морали бити старији од мене, да буду у неком смислу остварени да бих ја могла да функционишем - каже Милена Поповић.

Управо то што је била другачија и бунтовна са једне стране јој је донело ауторитет када су другарице у питању, а са друге стране Милена каже да је највише увреда током живота добила баш од жена за које се одувек борила.

Фото: Принтскрин Инстаграм/milena_bogdan

 

- Увек сам била специфична, другачија и бунтовна. Увек сам била борац за женска права. Нисам дозвољавала да се ружно говори о женама. Иако сам највише увреда и највише лоших речи у читавом свом животу доживела управо од жена, увек сам на страни жена и увек се трудим да их заштитим. На тај начин сам била ауторитет и у свом друштву и међу својим другарицама и у граду у ком сам живела. Јесам била специфична, другачија, али су ме људи јако волели као што ме воле и данас. Генерално сам неко ко пуно воли људе и неко ко сматра да је много више добрих људи него што је лоших и да са сваким човеком вреди разменити искуства и да вреди веровати у то да су добри људи ти који ће и ове лоше ствари да промене набоље - каже Милена.

Током емисије причала је о томе да је по неким стварима живот делила на период пре Оливера и после Оливера, а онда је испричала и како је упознала Оливера Ивановића.

Фото: Принтскрин Инстаграм/milena_bogdan

 

- Ми смо се знали. Сви су у граду знали ко је Оливер, моја мама је требало да буде кума на његовом венчању. Они су се дружили много година пре него што сам се ја родила и моја мама га је јако добро познавала, њена најбоља другарица је била верена за Оливера. Ја сам одрастала са том причом о Оливеру. Његови синови су моји школски другови. Сада, после свега, немам релације са њима али то су неке друге околности јер ми смо сасвим фино функционисали док је Оливер био жив иако никоме није било лако да прихвати ту ситуацију. Нити његовим синовима, нити мојим родитељима, што је било апсолутно очекивано. Нико није очекивао да ће рећи: "Е, браво" јер Оливер је тридесет година старији од мене, и сад то је љубав и сви смо срећни. То је све било једноставно сасвим очекивано, али наравно да се све то временом смирило, тако да смо Оливер и ја сплетом вероватно судбинских, данас могу да кажем слободно не вероватно него судбинских околности дошли једно до другог. Започели смо ту неку комуникацију, ја сам тада имала двадесет две, а он је имао педесет две године. Он је имао читав живот онако добро проживљен иза себе, а ја сам била да кажем у том тренутку иако зрела и напреднија од своје генерације, опет сам у односу на њега била дете. Једноставно, десила се љубав. Знала сам да је он тај, да је он човек са којим ја желим да проведем остатак свог живота - прича Милена и открива да су родитељи били против те везе те и шта јој је отац поручио када је рекла да се сели код Оливера.

Фото: Инстаграм принтскрин/milena_bogdan

 

- Моји родитељи нису могли да се помире са тим и нисам ни очекивала другачију реакцију. Била сам толико зрела, толико спремна и толико сам га волела да сам била спремна да се борим за ту љубав и апсолутно ми ништа друго није било важно. Иако сам била свесна колике консеквенце могу бити свега тога. Ми смо после годину дана забављања одлучили да започнемо заједнички живот. Родитељи су и слутили и нису али до тада им нисам конкретно и директно рекла за њега. Дошла сам кући и рекла мами и тати да сам са Оливером и да је он човек ког сам ја изабрала, да сам срећна са њим и да ћу данас или сутра да спакујем своје ствари и да прелазим да живим код њега. Они су, мало је рећи били шокирани. Било је ту свега а мој тата је у једном тренутку рекао: "Да ли си ти свесна да је човек о ком говориш годину дана старији од мене и да ли си ти свесна шта бираш, ако изађеш на врата овог стана? Ти одлазиш са њим и знаш да ми за тебе више не постојимо. Ја сам њему рекла да сам свесна и да ја њега потпуно разумем али да не могу да разумем да ће се он одрећи мене због моје среће, али да сам ја апсолутно сигурна да је Оливер моја срећа и човек мог живота и да ћу ја на та врата изаћи какве год последице по мене биле. Ја сам то и урадила. Мама је била блажа јер је мама отприлике наслутила. Била је и она љута али се суздржала било каквих коментара. Било јој је тешко, видела сам то али ја сам изашла на та врата и отишла сам - прича Милена.

Признаје и да уме да заплаче као и да су јој сузе много помогле у животу.

- Плакала сам. Итекако умем да плачем и често плачем, али у своја четири зида зато што не желим да ме сажаљевају, поготово после свега. Не мислим да је страшно да се заплаче када вам дође, далеко од тога. Мислим да су сузе сјајне и да су ми јако помогле у животу - каже Милена а онда се враћа на причу о одлуци да она и Оливер имају дете:

- Иако сам била свесна да Оливер има пуно година, да су његова деца одрасла, да имају своју децу, на свет је дошао Богдан. Ја сам имала двадесет седам, Оливер педесет седам година. То је била круна наше љубави. Богдан је неко ко је смирио све страсти, били су ту бака, дека, браћа, сестре.

БОНУС ВИДЕО: