Када је Колумбо открио ново копно није могао ни да појми стварну његову величину, а камоли да стекне свест о томе колико ће то изменити дотадашњи свет. Амерички континент постепено је откриван и колонизован, а у тим кретањима нису учествовале само западноевропске поморске силе: Британија, Француска, Шпанија и Португалија. Мало коме је марак и хипотетички пало на памет питање: Да ли је било миграција и колонизације Америке са друге стране? 

Та друга страна био је север америчког континента или прецизније Берингов мореуз. Руски истраживачи и царска морнарица тога је била итекако свесна. Већ у 18. веку они су допрли до западних обала америчког континента. Први Руси који су крочили на нови континент можда нису били свесни да се са друге стране исток налазе конкурентске империјалне силе, али су свакако од нових терититорије желели да створе губерније.

Руска Америка је била део Руске империје на северу Америчког континента између 1733. и 1867. године. Обухватала је углавном подручје данашње Аљаске, али је привремено укључивала и друге територије, појас америчке обале све до данашње Калифорније на југу.

Ово подручје је формално прикључено Русији 1799. године, указом којим је руски цар укључио те територије под своју круну. Управни центар Руске Америке је био град Новоархангелск (данашње насеље Ситка на Аљасци). Између 1812. и 1841. године, Руси су контролисали утврђење Форт Рос у Калифорнији, а између 1814. и 1817. утврђење Форт Елизабет на Хавајима.

Број Руса који су се доселили у ову колонију није био велик и на свом врхунцу је износио око 700. Током овог периода, Руска православна црква је започела мисионарски рад на ширењу хришћанства међу домороцима. Данас на Аљасци има око 90 руских православних парохија са око 20.000 верника, припадника домородачког становништва.

Занимљиво је да јеТомо Скалица, први познати светски путник и Србин који је опловио свет, у својим путописима (средином 19. века) Аљаску, али и читаву северну обалу САД назива руска Америка.

Продаја Аљаске - лош предзнак

Русија је 1867. године продала своје поседе у Америци САД за тадашњих 7,2 милиона долара (данашња вредност те суме је 121 милион долара). Данас се на овом простору налази држава Аљаска, која је део Сједињених Америчких Држава. 

Званична предаја територије реализована је 1867. у Новоархангелску. Америчка и руска војска су се постројиле поред стуба са заставом, са којег је уз топовске салве почело спуштање руске заставе. Међутим, застава се замрсила на самом врху. Морнар који се попео да је одмрси бацио ју је доле и она је случајно пала право на руске бајонете. Лош предзнак. Након тога су Американци започели реквизицију зграда у граду, који је добио ново име – Ситка. Неколико стотина Руса, који нису желели да приме америчко држављанство, било је принуђено да се евакуише трговачким бродовима и у домовину су стигли тек наредне године.

После кратког времена из „ледене шкриње“ су потекле реке злата. На Аљасци је почела златна грозница у Клондајку, која је Сједињеним Државама донела баснословно богатство. Наравно да Русија мора осетити жаљење. Међутим, нико не може да зна какви би односи завладали у свету да се ова купопродаја није одиграла.

Руски "Ел Дорадо"

Главни управник руских насеља у Америци у време њиховог највећег процвата био је талентовани трговац Александар Баранов. Он је градио школе и фабрике и учио староседеоце да саде репу и кромпир. Градио је утврђења и бродоградилишта и ширио трговину крзном морске видре. Себе је називао "руски Пизаро" и везао се за Аљаску не само пословно, него и срцем. Оженио се, наиме, ћерком алеутског вође.

За време Баранова Руска америчка компанија је имала огромне приходе: преко 1000% профита. Када је Баранов у дубокој старости напустио послове, на његово место је дошао капетан-лајтнант Гагермејстер, који је са собом довео нове сараднике и акционаре из војних кругова. У то време су према статуту компанијом могли да управљају само официри Ратне морнарице. Војне старешине су овај профитабилни посао брзо узеле под своје, али управо њихови поступци су компанију довели до краха.

БОНУС ВИДЕО: