Како пише Вечерњи лист, Кулиш је о свему први пут проговорио у ХРТ-овој емисији "Недељом у 2" код Александра Станковића, где је као музичар гостовао.

Душко Кулиш је емисију отворио песмом, а потом га је Станковић поздравио, те су започели разговор.

– Нисам у својој каријери доживео забрану концерта. Оволико година колико радим обишао сам цели свет и стварано нисам имао ту врсту изненађења да у држави у којој живим доживим тако нешто. Ја сам на терену, мене има, свирам по свим градовима "лијепе наше". Не знам у чему је проблем. Све сам сазнао из медија и осећао сам се као синоћ после утакмице. Био је 93. минут, а мени се догодило да у мојој 63. години дође једна тако шокантна вест која вас наравно остави изненађенима јер нисам веровао да сам то заслужио – рекао је.

Гост је истакао да он пева љубавне песме исто као и његове отказане колеге Ана Бекута и Драган Којић Кеба. Кулиш је већ више од 30 година на хрватској, БИХ и српској музичкој сцени.

– Колико сам пута до сада доживео да су ми људи на концертима рекли да моје песме не могу чути на радију. Постоје ту песме које су прихватљиве по етичким нормама шта би се могло или не би могло емитовати. Али ја нигде нисам чуо да постоји експлицитно забрана Душка Кулиша. Али постоји моменат моје каријере пре 90-их и тај моменат да сам након рата одлучио да радим и живим ту у Сплиту, у својој држави је био једна врста ограничавајућег фактора. Кад сам стигао у Сплиту сам од појединих водећих људи те сплитске сцене дочекан, сарајевским жаргоном, као пацијент, а не као неко ко је већ направио име и каријеру. И можда је тај кримен што сам 1987. био аутор године у бившој држави, што је песма "Сузо моја Сузана" проглашена песмом године, а моје колеге из струке и попа и етна су ме прогласили извођачем године. Очито су ми направили медвеђу услугу јер сам постао "број 1" нечега што више не постоји и сад доласком у Хрватску можда је и то разлог – рекао је.

Испричао је и анегдоту са сплитске Риве.

– На царини је увек шок. Па ме испитују јесам ли ја из Хрватске, Босне или Србије. Сад више не, сад већ сви знају да сам из Хрватске. Али била је ситуација кад ми је човек рекао да је бацио све моје касете, ја кажем: "Купи нове". Било је таквих ситуација. Интересантно, јер нико не пита Душка Локина је ли из Хрватске, али Кулиша питају – казао је музичар.

Фото: Јутјуб принтскрин/HRT Nedjenjom u 2

 

 

Кулиш је у својој каријери писао песме за Мишу Ковача и Дражена Зечића. Ипак, чини му се да поједине колеге зазиру од њега.

– Осетио сам то неколико пута. Не желим именовати колегиницу. Ујутро смо летели из Сплита за Загреб. Узели смо кафу и чекали полетање. И чујем како дискретно говори једној величини из Сплита: "Ено га онај Кулиш". Као да сам не знам шта. А кад је службено на снимању све је добро. Али нисам ја човек коме је то пресудно. У Сплиту имам предиван круг пријатеља с којима радим и живим. Апсолутно не осећам тај проблем што сам рођен у Крешеву, а живим у Сплиту и што певам то што певам – казао је.

Ипак, њега и људи који певају сличне песме као он нема на хрватским ТВ и радио програмима.

– Распадом бивше државе ми смо отишли од једне форме а то је да је свако у својој држави добио своје тврђаве културе. Рецимо, постојао је Сплитски, Опатијски, Загребачки фестивал… На тим раније фестивалима била је комбинација свега. Онда су остали ветерани који су били задужени да спашавају те тврђаве али је временом то лапило. Ерозија је с временом напала тврђаву. Ја сам доласком у Хрватску своје знање понудио и Цроатиа Рецордсу и удружењу којем припадам, министарству… Направио сам пројект миxева и то је прошло сјајно, све је било дивно, имао сам и у Сплиту концерт… – објашњава.

Каже да је прихватио да га људи доживљавају као "турбо фолк" и "цајку".

– У сваком времену постоји борба традиционалне музике која жели да постане популарна. Имате цоунтрy, фадо,… Нема земље која нема свој етно. Проблем је што смо ми свој етно покушали макнути. Кад смо се одвајали рекли смо све што мирише на тамо не треба нама. А ја миришем на тамо. Турбо фолк је исконструирана форма, као што је и цајка. Кад немате решење и анализу онога о чему причамо најлакше је рећи да је нешто турбо фолк или цајка. Па и за неке ријалитије се може рећи да су цајке, само друга форма. Цајка је исконструиран начин како обележити нешто што је неквалитет, приградско и рурално. Ја сам први против тога, али дајте могућност да понудимо квалитет па да људи могу сами да процене – казао је.

Након забране у јавним просторима у Пули забрана се десила и у Осијеку. Разлог је "очување идентитета града и грађанских вредности".

Фото: Јутјуб принтскрин/HRT Nedjenjom u 2

 

 

– Ми смо у Хрватској до савршенства развили наивну невиност. Иза тих флоскула често стоји нешто врло софистицирано и нажалост опасно. Ако сам ја проблем медитеранском идентитету Пуле онда Пула никаквих проблема нема. Нека ми допусте, певаћу ја и "О, соле мио" – казао је музичар, а преноси Вечерњи љист.

Кулиш је потом поновно запевао, а Станковић је потом разговор усмерио на музичарев живот. Душко је одрастао у Крешеву, а занимљиво је да је кроз детињство имао проблема са слухом.

– Почео сам с хармоником, она је била мој прозор у свет. Свој здравствени проблем решио сам тако што сам бескрајно развлачио ту хармонику. Већ тад сам истраживао, тражио… Кад сам решио тај проблем поновно сам могао да чујем цвркутање птица. То ме је занимало и почео сам да откривам тонове. Брат ми је био професор кларинета, студирао је у Сарајеву и они ми је отворити тај свет – казао је музичар.

БОНУС ВИДЕО: