Рођен 15. августа 1978. године у Добоју, Споменко Гостић је похађао основну школу у Маглају, а због избијања рата је никада није завршио. Живео је надомак Маглаја са мајком у Јовићима, а у околини је било већински муслиманско становништво.

Почетком рата му је умрла мајка, па је остао да живи са баком која је погинула 1992. године у гранатирању села од стране Армије БиХ.

Добио је могућност да из ратног ужаса изађе и да настави детињство безбрижно у Паризу, међутим, он је то пркосно одбијао.

- Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде - говорио је.

Имао је само 14 лета када се придружио ратном напору Срба у Босни и Херцеговини. Као незбринути тинејџер је своју једину прилику пронашао у Војсци Републике Српске где је прво био курир, потом развозио храну на првим линијама фронта.

У офанзиви муслиманских снага на Озрен, народ се повукао из Јовића, а Споменко је остао са још неколико војника да брани село. Петорица су погинули, а Гостић је рањен када су гранате погодиле српске положаје.

Нажалост, рањени дечак није преживео, те је врло брзо и умро управо у Јовићима, бранећи своје село. Сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".