Југославија се распадала у рату, а у његове песме последично се увукла и ратна тематика. Баја је постао познат по својим патриотским песмама, које су несумњиво допринеле његовој популарности почетком деведесетих.

Због тога су га неки оптуживали да се обогатио захваљујући рату, а како је Баја на то одговорио можете прочитати у интервјуу који је дао 1993. године за "ТВ Новости", који преносимо у наставку:

Најмањи а најзапосленији певач из Крајине, Баја Мали Книнџа, упорно гази пут од игнорисања до признања. Иако га нема на првим програмима радија и телевизије, он својим опстојавањем доказује да је миљеник народа. Уочи одласка у иностранство радо пристаје на разговор. Причао је већ толико пута, али у његовој песничкој глави стално се рађају нови стихови и мисао да није рекао све. Због тога нову плочу назива "Још се ништа не зна", а разговор тим поводом започиње поруком "Сада ћу ја да причам!"

Зар до сада ниси причао?

- Јесам, после два, три интервјуа и гостовања на малим телевизијама, не може се рећи да сам небитан. Мада и даље неки важни људи негирају ово што радим. Сумњају у моје мотиве. Но, ја чекам, јер ће све дожи на своје место.

Фото: Јутјуб принтскрин/Бојан Камера Студио

 

Један уредник рече да то што ти радиш, Србији није потребно!

- Када народ буде изабрао и тражио нешто друго, онда нека тако кажу. А у условима када сам без ичије подршке успео да "прођем" са својим песмама, да скренем пажњу на оно што се око нас дешава, не треба неки уредник да одређује шта Србији треба.

Исто људи кажу да си се баснословно обогатио!

- Да Бог да се и они овако обогате. Истина, ја јесам најбогатији, али духом. А свима који су на било који начин стекли некакву материјалну добит у овом рату поручујем: "Кад ме видиш на транспортеру, причувај се ратни профитеру!"

Твоји пријатељи кажу да си сјајно "профитирао" својим песмама - пола добити шаљеш у Крајину, а пола попијеш!

- Управо сам стигао са прве линије, ливањско-граховског фронта. Борцима сам носио лекове и цигаре.

Фото: репринт ТВ Новости

 

Како је на фронту?

- Вруће!

Да ли је Оливер Мандић једини певач који је учествовао у борбама на ратишту?

- Ма где једини! Кад си тамо мораш да пуцаш. Ја сам опслуживао бестрзајни топ, а има још колега који приликом гостовања узму пушке у руке.

Како са лица места изгледа садашња политичка ситуација?

- То је велика политичка игра Истока и Запада, а ми смо пробни полигон за оно што ће се десити. Ово је само формалност. Ми смо увек ратом стизали до Беча, да би се политиком враћали на старе позиције.

Нисмо мудар народ?

- Јесмо мудри, али смо преемотивни и стално доводимо себе у ситуације да се некоме правдамо.

Фото: Репринт Сабор

 

После "Минимаксовизије" у којој си гостовао са Бором Ђорђевићем, настављено је дружење до зоре...

- Да, Бора је због здравствених разлога прешао са лозе на розе. Тако смо уз вино провели целу ноћ и укапирали да слично мислимо. Договорили смо се да Бора гостује на мојој плочи. Певаћемо заједно пемсу "Ћути, Ујко", коју сам написао за време рата у Хрватској, када сам преко мотороле разговарао са противничком страном. Текст "са положаја" иде овако: "На радио станици чујем неки глас/ ало Чедо, овде Ујко, ајд' дођи код нас./ Палим цигарету док причам са њим,/ опсује ми мајку, ја му узвратим./ Размишљао сам дуго, како бих га преш'о/ али нам се Мујо у везу умеш'о./ Ћути Ујко, убићу те ја, знаш ли ону нашу, стиже Војвода!"

Постоји ли неки конкретни Ујка?

- Да, то је мој пријатељ са којим сам у младости играо фудбал, а који се код Дрниша, 800 метара од мог положаја, нашао међу усташама.

Често певаш о Војводи попу Момчилу Ђујићу. Да ли си са њим ступио у контакт?

- Све је договорено, у јуну крећем у Чикаго. Покушаћу да га доведем у отаџбину. То до сада никоме није пошло за руком. Човек се једном опекао и сумња у челне људе наше политичке сцене.

Фото: АТА имагес/ТВ БН принтксин

 

Па како ће онда да верује теби, с обзиром на то да је међу вама велика разлика у годинама?

- Он јесте веома стар, али обојица смо песници у души и ту године нису важне. Војвода Ђујић се још 1934. године дружио са Радетом Драинцем и тада издао збирку песама "Емилијада". То је била песничка инспирација настала из љубави према девојци Емилији. Књига је издата у Сремским Карловцима, а тамо је Момчило често одлазио да би говорио стихове на Стражилову. Чуо сам да он и дан данас сваке ноћи сања и чује шум јабланова на Крчићу, јединственом месту на свету. Чује и види у сну шум Топољског бука и звук када пастрмке искачу из воде да би ухватиле мушице. Такав човек не може одолети песничком позиву и аргументима које ћу му изнети.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "ТВ Новостима" 28. септембра 1993. године. *

БОНУС ВИДЕО: